The Silence

.

Hello darkness, my old friend
I've come to talk with you again
Because a vision softly creeping
Left its seeds while I was sleeping
And the vision that was planted in my brain
Still remains
Within the sound of silence

In restless dreams I walked alone
Narrow streets of cobblestone
'Neath the halo of a street lamp
I turn my collar to the cold and damp
When my eyes were stabbed by the flash of a neon light
That split the night
And touched the sound of silence

And in the naked light I saw
Ten thousand people maybe more
People talking without speaking
People hearing without listening
People writing songs that voices never shared
No one dared
Disturb the sound of silence

"Fools," said I, "you do not know
Silence like a cancer grows
Hear my words that I might teach you
Take my arms that I might reach you"
But my words like silent raindrops fell
And echoed in the wells of silence

And the people bowed and prayed
To the neon god they made
And the sign flashed out its warning
In the words that it was forming
And the sign said "The words of the prophets are written on the subway walls
And tenement halls
And whispered in the sound of silence

Simon & Garfunkel

Od kad znam za sebe, od rodjenja mozda sve do smrti, bilo gde da sam i s kim, ne napusta me samoca.
Besmrtna senka, pruzim joj ruku da je dodirnem a ona se odmakne, odmahnem joj da ode a ona me prati.

Neko je negde napisao " u samoći čovek nauči da voli".
Jesam li naučila? Ili sam ipak zaboravila? Ne znam..
Imam utisak da sam počela da volim samoću, bežim u nju sve više i dublje. Od ljudi, od sebe, od svega...

.

"... postoje u nama neke neprevodive dubine,
postoje u nama neke stvari neprevodive u reci, ne znam..."

.

Isceznuce melanholije. Probudio sam se u gnevu danas, iznenada. Imao sam jak miris zveri na kozi i dugo sam pod vodom ispirao telo.
Odsjaji na obodu, dodirnem dlan i vidim jasno boje, disem duboko. Ne znam kud je nestao mesec.
Gladan sam, danima nisam osecao ukus hrane. Vodi mi se ljubav, hladno mi je.
Ne znam zasto sve utrne kad se upale hiljade svetiljki crnog sunca. Setim se stihova o dusama potpoljenim, Dante, Divina Comedia. Zaista nemam vere.

Tisina moze biti puno toga
Laz.
Bezanje.
Odustajanje.
Usamljenost.
Praznina.
Ceznja.
Zbunjenost.
Pauza.
Belo.
Unutrasnji mir.
Preplavljenost emocijama.
Ples.
Muzika.
Dodir.
Prisustvo.
Neizrecivo.
Ispunjenost.
Pitam se, koja je boja ispunjenosti?

XXVII
Ucili su me zatim kako da mislim i kazujem.
Ne doticati oblik sljunka,
nego oblik svojih prstiju u sadrzini kamena.
Ne udisati miris trave,
nego miris svojih nozdrva u sadrzini bilja.
Ne osluskivati zvuk vetra,
nego zvonjavu svoga uha u sadrzini vazduha.
Ne sagledavati sjaj mesecine,
nego blistavost svoga oka u sadrzini svetlosti.
Ne kusati ukus kise,
nego ukus svog daha u sadrzini vodenog.
Premnogo reci utroseno je da se objasni
sta je sve potrebno cutanju.

Miroslav Antic: Mit o ptici

ono što mi najmanje treba sada jeste tišina. odsustvo zvuka čini da čujem misli koje trenutno želim da zabašurim i zaobiđem.
nemam nekadašnju snagu da se uhvatim u koštac sa bilo kakvim izazovom, istrošena sam malo.

zato sam budna do ko zna kojeg doba, spavam pred ekranom, a radio-šeme svih većih stanica pomno učim.

"Kada sedite ovde tiho i bivate jedno sa znanjem o "Ja sam", onda vas se ne tiče svet ili ono što se dešava u svetu. Samo kada svesnost počne da deluje i jave se različiti pokreti u svesnosti, onda se dešavaju događaji u fizičkom svetu. Kada nisam svestan postojanja tela, nema ni iskustva. Baš kao što je Univerzum sadržan u svesnosti, tako je i ovo fizičko telo samo jedna pojava u svesnosti, prepoznata od svesnosti. Nikakav napor vam ne može pomoći da ovo shvatite; samo najdublje prepoznavanje će dovesti do tog iskustva. Kod svakog u ovom stanju, gde je prisutna svesnost ali se ne registruje telo, čak i u tom stanju uslovi u telu se menjaju. Sve je ovo samo jedna pojava u svesnosti; zbog toga, svesnost mora da pati zbog svih promenjivih uslova. U tom stanju se dešava mnogo toga, ali je sve to zapravo u sveukupnom dešavanju nasuprot pozadini te praznine koja je, u stvari, svesnost. Nema zasebnog identiteta; to što JESTE jeste ova svesnost, izvan toga niko ne može da postoji. Kada se jako utišate, stigli ste do osnove svega. To je duboko, plavo stanje u kome su milioni zvezda i planeta. Kada ste u tom stanju, nemate svest o sopstvenom postojanju."

Svesnost i apsolut, Poslednji govori Shri Nisargadatta Maharaj-a

Male smrti i konacna gubljenja sebe. Nedostizno.
Koliko jos moram da umirem u vremenu?
Ili, gde treba da se secem, rezem, kidam, grizem i ispljunem komade mesa da bi se izbavila dusa i odletela?
Prezirem i ne verujem u univerzum sa velikim u.  Lude smo slucajnosti, haoticne, kosmicke.
Nepravilne putanje koje se negde privuku gravitacijama, dodirnu, razore na putu ka nistavilu.
Zasto toliko zudim za zenama? Zasto me jedino otvore njihova tela, lica i oci i imam vizije?
Bolji bih bio stvoren kao tihi monah koji u celiji bez stida urla na bozansko u sebi.
U nekom od zivota imao sam kamen ispred sebe i ludacki udarao dletom dok ne bih probudio nago zensko telo ciju sam lepotu naslutio.
I verni bi klecali, molili se kamenim kipovima devica i svetih zanosa ne znajuci da su moji i bludni.
U ovom bi trebalo da se zakljucam u reci i drzim bic i sibam se po ledjima sve dok ne iskrvarim.

Od pogleda na njene dojke dok lezi, pokreta nogu dok hoda, obrise bedara ispod haljine i dubinu ociju u koju gledam imam vizije Vremena od kojih zadrhtim, jezim se, u groznici i cujem
Jer je hiljada godina pred očima Tvojim kao dan jučerašnji, kad mine, i kao straža noćna.

San budi jutro.A san Mi.Sada samo muzika tiha kao da doziva.Lepota sna se davi u vrućoj kafi čiji miris se meša sa mirisom njegove kose, još tako realno...spavanje nekad ima smisla...odo da spavam Becavi!