Sve sto treba da znam

Sve sto treba da znam naucio nisam nikad. Igrajuci se u visokoj travi sa slamkom u usnama ispirao sam u reci ozlede od pada i zaboravljao uobrazene zvezdane pocetke.

Sve sto treba da znam zaboravljam brzo, vesto cisteci iz svesti i poslednje zrnce naucenog. I zaboravljen iznova, budim se hiljadama godina posle na novim obalama izbacen iz mora kao brodolomnik, i zacudjen, gledam u nova neba i nove zemlje. I usnuo posve i kao za vecnost, odjednom probudim se iz svih svojih hiljada snova, i budan sam sve dok svirepe lepote ponovo ne uzimu pero i mastilo i beo nevin papir i zanosno zarezu po meni.

Sve sto znam jeste da sve posmatram kao dete. I, ne znam odakle to znam.

Ovo istraživanje grešaka teško mi pada kao depresija. Cigareta dogoreva a rupa u mislima čini sećanje sve težim, i težim.Ova obnova ljubavi je teška filozofija.