Otvoreni Grad

grad, zemlja, nebo, ljudi
 
PrijemKAPIJA GRADAČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj seLista članovaKorisničke grupePristupi

Delite | 
 

 Poezija

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
Justitia

avatar

Ženski
Broj poruka : 658
Datum upisa : 27.03.2011

PočaljiNaslov: Poezija   Čet Jul 07, 2011 9:19 pm

TAMNICA - Vladislav Petković Dis

To je onaj život gde sam pao i ja
s nevinih daljina, sa očima zvezda
i sa suzom mojom to nesvesno sija
i žali, ko ptica oborena gnezda.
To je onaj život gde sam pao i ja.

Sa nimalo znanja i bez moje volje,
nepoznat govoru i nevolji ružnoj
i ja plakah tada. Ne beše mi bolje
I ostadoh tako u kolevci tužnoj
sa nimalo znanja i bez moje volje.

I ne znadoh da mi krv struji i teče,
i da nosim oblik što se mirno menja;
i da nosim oblik, san lepote, veče
i tišinu blagu ko dah otkrovenja.
I ne znadoh da mi krv struji i teče.

I da beže zvezde iz mojih očiju,
da se stvara nebo i svod ovaj sada
i prostor, trajanje za red stvari sviju,
i da moja glava vraća sav svet jada,
i da beže zvezde iz mojih očiju.

Al' begaju zvezde; ostavljaju boje
mesta i daljine i vezuju jave;
i sad tako žive kao biće moje,
nevino vezane za san moje glave.
Al' begaju zvezde; ostavljaju boje.

Pri beganju zvezda zemlja je ostala
za hod mojih nogu i za život reži;
i tako je snaga u meni postala
snaga koja boli, snaga koja leži.
Pri beganju zvezda zemlja je ostala.

I tu zemlju danas poznao sam i ja
sa nevinim srcem, al' bez mojih zvezda.
I sa suzom mojom, to mi i sad sija
i žali ko ptica oborena gnezda.
I tu zemlju danas poznao sam i ja.

Kao stara tajna ja počeh da živim.
zakovan na zemlju to životu služi,
da okrećem oči daljinama sivim,
dok mi venac snova moju glavu kruži.
Kao stara tajna ja počeh da živim.

Da osećam sebe u pogledu trava.
I noći, i voda i da slušam biće
i duh moj u svemu kako moćno spava.
ko jedina pesma, jedino otkriće;
Da osećam sebe u pogledu trava.

I očiju, to ih vidi moja snaga,
očiju to zovu kao glas tišina,
kao govor uma, kao divna draga
izgubljenih snova, zaspalih visina,
I očiju, to ih vidi moja snaga.


(Ukradeno sa sajta: Tragovi ka sopstvenosti)
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika https://pariskoplava.wordpress.com/
Psiha

avatar

Ženski
Broj poruka : 192
Datum upisa : 30.08.2011

PočaljiNaslov: Re: Poezija   Uto Avg 30, 2011 4:03 pm

DOLAP - Milan Rakić

Ja znam jedan dolap. Crn, glomazan, truo,
stoji kao spomen iz prastarih dana.
Njegovu sam škripu kao dete čuo.
Stara gruba sprava davno mi je znana.

Jedan mali vranac okreće ga tromo,
mlaksao davno od teškoga truda.
Vuče bedno kljuse sipljivo i romo,
bič ga bije, ular steže, žulji ruda.

Vranče, ti si bio pun snage i volje,
i dolap si stari okretao živo.
Tešila te nada da će biti bolje;
mlad i snažan, ti si slatke snove sniv'o.

Al' je prešlo vreme preko tvoje glave,
iznemoglo telo, malaksale moći;
poznao si život i nevolje prave,
i julijske žege i studene noći.

O, kako te žalim! - gle, suze me guše, -
oličena sudbo svih života redom,
tebe, braću ljude, i sve žive duše
jednake pred opštom nemonovnom bedom.

Podne. Ti bi vode. Ko će ti je dati?
Tu kraj tvojih nogu žuboreći teče.
Ali bič fijukne... Napred, nemoj stati
dok ne padne najzad spasonosno veče.

Podne. Ti si gladan. Ti bi trave hteo,
svuda oko tebe buja trava gusta,
i mirise njene ćuv donosi vreo.
Ali bič fijukne. Zbogom, nado pusta!

Ti si, kao i ja, od mladosti rane
osetio opštu sudbu što nas gazi,
i gladan i žedan provodio dane
sve u istom krugu, sve na istoj stazi.

Ti si, kao i ja, na julijskoj žezi,
dok žubori voda kraj tebe u viru,
sanjao o sreći, nagradi, i nezi,
sanjao o dobrom, zasluženom miru.

O, k'o zmija ljuta košuljicu svoju,
ostaviti bedu, nesreću i zlobu,
i udarce biča stečene u znoju,
i svemoćnu podlost i opštu gnusobu!

Pusti snovi! Napred, vranče, nemoj stati,
ne miriši travu, ne osećaj vir;
nagradu za trude nebo će ti dati:
mračnu, dobru raku i večiti mir!
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Psiha

avatar

Ženski
Broj poruka : 192
Datum upisa : 30.08.2011

PočaljiNaslov: Re: Poezija   Sre Avg 31, 2011 11:40 pm

SVAKIDASNJA JADIKOVKA - Tin Ujevic

Kako je tesko biti slab,
kako je tesko biti sam,
i biti star, a biti mlad!

I biti slab, i nemocan,
i sam bez igdje ikoga,
i nemiran, i ocajan.

I gaziti po cestama,
i biti gazen u blatu,
bez sjaja zvijezde na nebu.

Bez sjaja zvjezde udesa
sto sijase nad kolijevkom
sa dugama i varkama.

- O Boze, Boze, sjeti se
svih obecanja blistavih
sto si ih meni zadao.

O Boze, Boze, sjeti se
i ljubavi, i pobjede,
i lovora, i darova.

I znaj da Sin tvoj putuje
dolinom svijeta turobnom
po trnju, i po kamenju,

od nemila do nedraga,
i noge su mu krvave,
i srce mu je ranjeno.

I kosti su mu umorne,
i dusa mu je zalosna,
i on je sam i zapusten.

I nema sestre ni brata,
i nema oca ni majke,
i nema drage ni druga.

I nema nigdje nikoga
do igle draca u srcu
i plamena na rukama.

I sam i samcat putuje
pod zatvorenom plaveti,
pred zamracenom pucinom,

i komu da se potuzi?
Ta njega nitko ne slusa,
ni braca koja lutaju.

O Boze, zeze tvoja rijec
i tijesno joj je u grlu,
i zeljna je da zavapi.

Ta besjeda je lomaca
i duzan sam je viknuti,
ili cu glavnjom planuti.

Pa nek sam krijes na brdima,
pa nek sam dah u plamenu,
kad nisam krik sa krovova!

O Boze, tek da dovrsi
pecalno ovo lutanje
pod svodom koji ne cuje.

Jer meni treba mocna rijec,
jer meni treba odgovor,
i ljubav, ili sveta smrt.

Gorak je vjenac pelina,
mracan je kalez otrova,
ja vapim zarki ilinstak.

Jer mi je mucno biti slab,
jer mi je mucno biti sam
(kad bih mogao biti jak,

kad bih mogao biti drag)
no mucno je, najmucnije
biti vec star, a tako mlad!
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Jasna

avatar

Ženski
Broj poruka : 7
Godina : 52
Datum upisa : 31.10.2011

PočaljiNaslov: Re: Poezija   Uto Nov 01, 2011 4:50 pm


***


Ruzokradice

Neko bude ruzino drvo
Neki budu vetrove kceri
Neki ruzokradice
Ruzokradice se privuku
Ruzinom drvetu
Jedan od njih ukrade ruzu
U srce je svoje sakrije
Vetrove se kceri pojave
Ugledaju obranu lepotu
I pojure ruzokradice
Otvaraju im grudi
Jednom po jednom
U nekoga nadju srce
U nekoga bogami ne
Otvaraju im otvaraju grudi
Sve dok u jednog srce ne otkriju
I u srcu ukradenu ruzu

Vasko Popa

***

Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Ester

avatar

Ženski
Broj poruka : 20
Datum upisa : 31.10.2011

PočaljiNaslov: Re: Poezija   Uto Nov 01, 2011 7:06 pm

Hiljade čuda

U svetu ovom sa hiljadu čuda
svaki čovek živi svoje drame
I moja pesma neka pođe tuda
u svemu tome ima nešto za me.
I baš me briga i sve me se tiče
jer pesma koja dolazi iz tame
i reči njene na molitvu liče
u zvuku njenom ima nešto za me.
U ruci koja maše ili preti
u noći kad su zvezde tužno same
u suncu koje nikad neće umreti
u svemu tome ima nešto za me.

D.Trifunović
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Psiha

avatar

Ženski
Broj poruka : 192
Datum upisa : 30.08.2011

PočaljiNaslov: Re: Poezija   Uto Nov 01, 2011 7:10 pm

I ovde

I ovde, na nicijoj zemlji,
ulazis mi u san kao u dvore
koje si napustio tek juce.
Ulazis kroz zatvorene kapije
i kroz pore,
kao da si od moga sna u dugom putu
pogubio kljuce.

Ulazis u zakljucane prostore
sluha i vida,
provuces se ispod ocnih kapaka
kao meseceva zraka,
kao lopov preskocis
snu preko zida.

U zemlju niciju
skliznes po jave i nejave samom savu,
probudis ponoc uspavanu,
suza ukapas u kladence,
negde dignes,
negde spustis bolu branu,
i tek te jutro odnese na svom splavu.

Desanka Maksimovic
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Psiha

avatar

Ženski
Broj poruka : 192
Datum upisa : 30.08.2011

PočaljiNaslov: Re: Poezija   Uto Nov 01, 2011 10:00 pm

Suton

Pada u suton i bjezi
ta divna suncana misao
i kome si dao
i kome si pisao

sve to na kraju srce zbroji
ovo su moji
a ovo tvoji komadici duse
kao krijesnice lete i lete

i reci mi da nisi
bas jako odrasla
da zivi u tebi jos neko dijete
usne namazane medom
i prvo skolsko zvono
pa tako redom

godine neka se pletu
i ako ostanemo sami na svijetu
tako sami
da zvijezde redom gasimo
da osmjehom nekog spasimo

pa ako ti dodjem ranom zorom
i miris jabuka ti stavim na usne

znat ces da je smrt neozbiljna
i samo se sali

znat ces da nas ima i po tome
koliko smo ljubavi dali.

Zeljko Krznaric
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Psiha

avatar

Ženski
Broj poruka : 192
Datum upisa : 30.08.2011

PočaljiNaslov: Re: Poezija   Sre Nov 02, 2011 4:37 pm

JA TE OBOZAVAM


Ja te obozavam kao nebo nocu,
O posudo tuge, i tvoju mirnocu
Ja ljubim sve vise sto mi bjezis dalje
Pa i makar mislim da te tama salje
Da bi ironicno razmak povecala
Sto ga je do neba vec priroda dala.

U divljem naletu nasrcem i skacem
I k'o crv lesinu ne bih dao jacem!
I meni je draga, u ocaju slijepom,
Cak i ta hladnoca sto te cini lijepom.

Sarl Bodler
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Psiha

avatar

Ženski
Broj poruka : 192
Datum upisa : 30.08.2011

PočaljiNaslov: Re: Poezija   Ned Jan 29, 2012 11:50 pm

PREPOZNACU TE

U tihoj noci
mirisu leta
sjaju zvezda
prepoznacu te...

U sapatu duse
treptaju oka
drhtaju dlana
prepoznacu te...

Oduvek postojis
tvoj se osmeh u moje oci urezao
Oduvek te poznajem
tvoj se pogled u mome osmehu ogleda...

Oduvek sam te imao
dobijao i gubio
jer
svoje srce sobom nosim
i tebe u njemu
I ti postojis
cekas
nesto sto se odavno dogodilo
samo treba da postane
i sasvim je jasno
sve dok sam ti daleko
tada sam ti najblizi
a ta zagonetka i nije tako teska
kada se setimo
da se u okeanu Mogucnosti
nase usne srecu i salecu
svakoga dana...
samo mi to jos nismo shvatili!

H.Hesse
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Psiha

avatar

Ženski
Broj poruka : 192
Datum upisa : 30.08.2011

PočaljiNaslov: Re: Poezija   Ned Jan 29, 2012 11:55 pm

USAMLJENJE

Volim da slusam vetar i kisu i da sam
Lutam unaokolo kroz sumske tople tmine.
Kad oblaci nebom nalete, ja sve njine
Nade bih hteo i sve ciljeve da znam.

Tesim se kad kao putnik u neki tudji stan
Kroz prozor gledam: tiho sav svet taj nepoznati
Posmatram kako zivi i srecan je i pati,
Pa, negledavsi se, sve to odnosim u svoj dan.

Al`nocu, kada zvezde gledaju u moj log
I kad nemilosrdno sude nad mojom glavom,
Zebem u dnu svog bica i posmatram sa stravom
Tudjinu silnu i pustos sred samog srca mog.

H. Hesse
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Mnogostruka Igramul

avatar

Ženski
Broj poruka : 292
Datum upisa : 21.04.2010

PočaljiNaslov: Re: Poezija   Uto Feb 03, 2015 10:46 pm

Vreme sadašnje i vreme prošlo
Oba su možda prisutna u vremenu budućem,
A vreme buduće sadržano u vremenu prošlom.
Ako je čitavo vreme večno prisutno
Čitavom vremenu nema iskupljenja.
Šta je moglo biti jeste apstrakcija
I ostaje trajna mogućnost
Samo u jednom svetu razmišljanja.
Šta je moglo biti i šta bilo je
Ukazuje na isti kraj, uvek prisutan.
Koraci odjekuju sećanjem
Niz hodnik kojim nismo krenuli
Ka vratima što ih nikad ne otvorismo
U vrt ruža. Moje reči odjekuju
Tako, u tvom duhu.

(...)
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Mnogostruka Igramul

avatar

Ženski
Broj poruka : 292
Datum upisa : 21.04.2010

PočaljiNaslov: Re: Poezija   Sub Dec 05, 2015 2:44 pm

ŽIVOT


Izuti sandale
krišom
ispod stola
u obližnjem kafiću
piti pivo
gledati mastilo neba
kroz krošnje koje se njišu
i čekati kišu.

Mirjana Bobić Mojsilović
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Poezija   

Nazad na vrh Ići dole
 
Poezija
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1
 Similar topics
-
» Nerimovana poezija
» Proza vs poezija
» HAIKU POEZIJA
» Kineska poezija
» Poezija i Kritika

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Otvoreni Grad :: BIBLIOTEKA, GALERIJE :: Bibloteka Grada-
Skoči na: