Otvoreni Grad

grad, zemlja, nebo, ljudi
 
PrijemKAPIJA GRADAČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj seLista članovaKorisničke grupePristupi

Delite | 
 

 Obican zivot

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
Justitia

avatar

Ženski
Broj poruka : 661
Datum upisa : 27.03.2011

PočaljiNaslov: Obican zivot   Sub Nov 19, 2011 10:42 pm

Taxi u Beogradu. Juce, muskarac srednjih godina, prijatan, pricljiv, radoznao. Pazljivo posmatra, razgovara, umereno flertuje. Prica o Novom Sadu, Novosadjankama. Zbog magle, cini "izuzetak" i vodi me tacno na stanicu. Pogresnu doduse. I naplacuje 500 din. Danas, uzimam taxi na istom mestu. Stariji covek. Rekao je samo "Stali ste sa pogresne strane ulice" i presao preko dve pune. Bez reci me dovozi do stanice. 250 dinara. Ista ja, na istoj relaciji.
Uvek se oseti koga mozes prevariti. I uvek postoje oni koji to ipak ne urade.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika https://pariskoplava.wordpress.com/
Justitia

avatar

Ženski
Broj poruka : 661
Datum upisa : 27.03.2011

PočaljiNaslov: Re: Obican zivot   Uto Dec 20, 2011 11:19 pm

Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika https://pariskoplava.wordpress.com/
Justitia

avatar

Ženski
Broj poruka : 661
Datum upisa : 27.03.2011

PočaljiNaslov: Re: Obican zivot   Pet Jan 06, 2012 1:12 pm

Bila mi je prijateljica u poseti. Zivi u inostranstvu. Milion pitanja mi je postavila. O zivotu ovde, o mom zivotu. Boze, kako sam se cudno osetila pod navalom tih pitanja. Doslo mi je da kazem: "Hej, stani! Slusaj. Tek sam pokusala da odgovorim! Cemu tolika pitanja? Kao da mozes tako saznati. Upijaj, gledaj. Oseti. Primeti ko sam, sagledaj moj zivot. Sve sto pitas je nebitno. To su samo glupi podaci."
Bila sam toliko sigurna da gresi. Da tom bukom koju stvaraju njena pitanja samo bezi negde. Da brza, da ne slusa.
Tek sada shvatih da i ja to radim. Da imam milion pitanja u sebi. A da ne slusam odgovore, da ih ne trazim. Ne zastanem da ih cujem.
Da, odgovori su tu. Samo ih treba primetiti i prihvatiti.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika https://pariskoplava.wordpress.com/
Justitia

avatar

Ženski
Broj poruka : 661
Datum upisa : 27.03.2011

PočaljiNaslov: Re: Obican zivot   Čet Mar 29, 2012 2:51 pm

Koleginica koju mnogo volim. Prica mi o svom gubitku, o sahrani na kojoj je juce bila. O tome koliko je volela tog coveka, koliko joj je znacio. Cela je u emocijama, u bolu i osmehu istovremeno – jer osmeh je za velicinu bica onoga o kome prica. Bujica reci izlazi iz nje, glasna je i vedra, takva je uvek, puna duse i duha, i trudi se, celim bicem se trudi da bude jaka i hrabra. Znam da je svaka sahrana za nju teska, da je podseca na dan kada je, u sedmom mesecu trudnoce sahranila muza koji je poginuo u ratu. I znam da je tada progutala svoju bol i odlucila da bude hrabra. Da u njoj i danas, toliko godina kasnije, postoji more suza koje nije isplakala. Sva ona bol kojoj nije smela dopustiti da preplavi. Znam, jer vidim kako dok prica jednom rukom pritiska drugu, kako ne moze da smiri ni ruke ni prste. Krsi ruke, i bori se, bori se sa emocijama, sa potrebom da se pobuni i kaze kako nije fer, i sa znanjem da nema kud, da mora prihvatiti. Bori se sa zeljom da se pusti da potone pod naletom bola i drugom silom koja je vuce da ostane na povrsini i nastavi da pliva za druge. Osetih u tom momentu zelju da dotaknem te nemirne ruke, da ih blagim dodirom stisnem, da joj prenesem snagu, mir. Ne vrede reci, niko vise u njih ne veruje. Tesimo jedni druge, ponavljajuci kao pokvarene ploce ono sto smo kao utehu nekad dobili od drugih. Nedostaje pravo znanje o tome, nedostaje onaj osecaj da nismo u svemu tome sami i nemocni. Nedostaje smisao.
Nisam je dotakla, ni zagrlila. Nisam cak nista ni rekla. Kad ne umem. Kad prokleto ne umem.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika https://pariskoplava.wordpress.com/
Psiha

avatar

Ženski
Broj poruka : 193
Datum upisa : 30.08.2011

PočaljiNaslov: Re: Obican zivot   Pon Apr 09, 2012 1:29 am

Cudo jedno kako vreme moze razgoreti bes u coveku. Ovaj vetar, ova hladnoca koja uporno odbija da se preda, koja mi se uvukla u kosti i cini da mi je nekako neprirodno hladno u ovom zelenilu koje me okruzuje, unosi nemir. Vristi moja nemoc.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Psiha

avatar

Ženski
Broj poruka : 193
Datum upisa : 30.08.2011

PočaljiNaslov: Re: Obican zivot   Sub Apr 21, 2012 12:04 am

Divno je imati prijatelje koji nas povremeno nateraju da pustimo kocnicu i uradimo ono sto zelimo, a ne ono sto mislimo da je logicno. Oni su ono sto nas sprecava da postupajuci "razumno" uskratimo sebi mnoge radosti. Razocaravajuce je to koliko smo nekada skrti sami prema sebi.
Prijateljice, .
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Justitia

avatar

Ženski
Broj poruka : 661
Datum upisa : 27.03.2011

PočaljiNaslov: Re: Obican zivot   Ned Okt 07, 2012 10:21 am



Stiglo mi je danas na mail. Od youtube-a. Sta me plasi u tome? Mogucnost da me poznaju bolje? Sto se prati svaki trag? Ili apsurdnost cele price. Sve se moze isprogramirati, zar ne? Moze li?
Ipak, znacilo je jutros, bar ponesto od toga...

Lake Of Tears - Forever Autumn
Miroslav Mika Antic - Usunjam se u tvoj jastuk
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika https://pariskoplava.wordpress.com/
Justitia

avatar

Ženski
Broj poruka : 661
Datum upisa : 27.03.2011

PočaljiNaslov: Re: Obican zivot   Sub Nov 10, 2012 12:11 am

Dete ide na put i ostavlja podsetnik sta treba da uradim. lol!
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika https://pariskoplava.wordpress.com/
Psiha

avatar

Ženski
Broj poruka : 193
Datum upisa : 30.08.2011

PočaljiNaslov: Re: Obican zivot   Sub Nov 17, 2012 10:01 am

Dodje trenutak kada covek mora priznati sebi da je odrastao i da je vreme da prestane verovati u bajke. Ne postoji univerzalna Pravda. Sila Boga ne moli. Pogni glavu, crve, pomiri se s tim da ne mozes nista. Prihvati svoju sudbinu ili pusti da te izjede osecaj tuge, besa i nemoci pred licemerjem i zlom.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
lubinovich
Admin
avatar

Muški
Broj poruka : 282
Datum upisa : 28.03.2007

PočaljiNaslov: Re: Obican zivot   Uto Nov 20, 2012 8:06 pm

Reci su mozda i postale stvarnost tako sto je ljudsko bice uporno odbijalo otici iz ovog sveta bezglasno, predano i u tisini. U ovom grcu smrtnosti, kao vrsta mozda smo zato zamenuli urlik zveri za jasnu i cistu pobunu recima.

No, od svih koje sam znao, jos uvek sam ocaran mojim ujakom koji niti je cuo niti mogao govoriti, ali je tako strasno zeleo izreci svoju rec jedino kad je neko bliznji pored njega bio povredjen ili u odlasku u isceznuce, bilo da je covek, zivotinja ili bilje.


Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Justitia

avatar

Ženski
Broj poruka : 661
Datum upisa : 27.03.2011

PočaljiNaslov: Re: Obican zivot   Ned Nov 25, 2012 11:12 am

Grc smrtnosti... Cela caka je u tome, zar ne? Urlik ili pobuna recima znaci neprihvatanje smrtnosti. Sve se vrti oko toga, svi ti osecaji ponizenosti i nemoci su zapravo nepristajanje na sopstveni odlazak, na sopstvenu smrt maskirano idejama, idealima. Nedostatak poente, smisla.
Ravnodusnost nas uvek plasi. Jer podseca na smrt. Zato i imamo potrebu da osetimo duboko, da se ureze. Tako dobijamo potvrdu da smo zivi, da nije sve mrtvo, ubijeno u nama. I to je odlicno, jer znaci da postoji jos uvek nesto zivo. Ali je greska ako stanemo tu. Ako se zadovoljimo emocijama koje se pokrenu radi potvrde nas samih. Jer to samo jedan deo price, povrsina, koliko god duboko da izgleda. Prava dubina se dobija upravo tisinom. Momentom kada pobuna utihne. Razumevanjem. Protiv cega se uopste i bunimo? Ko je na drugoj strani, sta? S kim se borimo, za sta?
Lepota, dobrota, smisao. Pravda. Ljubav. Postovanje, kvalitet. Zar je to u pobuni? Zar je to u osecaju nemoci? U urliku? Ne, nema ga tamo. Tamo je samo strah, nerazumevanje. Broji se samo ona pobuna koja znaci iskorak, rast. Nepristajanje da smo mi u tome, na taj nacin. Nista ne postoji izvan nas. I nemamo gde drugo da trazimo, nego u sopstvenim dubinama. Odluka da stvoris sve ono sto ti nedostaje, da pokrenes, bacis seme, ucinis da raste. Odluka da popunis svoju prazninu. Urlik tada ne moze ni da odjekne, rec ne moze ni da se cuje. Kako bi i postojali u potpunosti, ispunjenosti?
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika https://pariskoplava.wordpress.com/
Mnogostruka Igramul

avatar

Ženski
Broj poruka : 292
Datum upisa : 21.04.2010

PočaljiNaslov: Re: Obican zivot   Čet Nov 19, 2015 8:06 pm

dugo sam verovala da moram nešto veliko i važno da uradim sa sobom u životu. nešto što će zadiviti i mene samu (budući da sam bila užasno samokritična).
verovala sam da moram opravdati svoje postojanje, zaboga! jer, ko zna čije sam mesto zauzela, i ko zna kako bi taj neko umesto koga sam se rodila doprineo svetu...

nekako spontano je iz mene nestalo to ubeđenje, ne zato što sam odustala od velikih poteza, nego zato što sam prestala da ih klasifikujem pogrešno.
sada mislim da sam učinila najviše što mogu ako nasmejem nekog. pogotovo dete.

i da ništa u vezi sa životom nije malo, ni obično.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Obican zivot   

Nazad na vrh Ići dole
 
Obican zivot
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1
 Similar topics
-
» Zivot u virtuelnom svetu, Vasa zapazanja?
» Vanbracni zivot
» zivot posle zivota
» Zivot ne pita nikad sta zelis , nekom sve uzme a nekom sve deli
» Zasto zivimo kad iz zivota niko nije izasao ziv?

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Otvoreni Grad :: SKUPSTINA :: Stvaran svet oko nas-
Skoči na: