Otvoreni Grad

grad, zemlja, nebo, ljudi
 
PrijemKAPIJA GRADAČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj seLista članovaKorisničke grupePristupi

Delite | 
 

 Umetnost vidjenja

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
lubinovich
Admin
avatar

Muški
Broj poruka : 281
Datum upisa : 28.03.2007

PočaljiNaslov: Umetnost vidjenja   Sub Dec 31, 2011 3:15 am



Zatvarao bih oko na koje vidim i hvatao svetlost i senke u ono u kojem je magla i nejasnost. Dogodilo se bez najave, pre mesec dana. Paraliza ocnog nerva, gubitak orjentacije u prostoru, nemogucnost da odredim udaljenost predmeta, vid u duplim slikama. U ogledalu zapazim moje levo oko tame pomereno izvan svoje ose, kao da je sledjeno. Odlazak u bolnice, vreme u cekaonicama, pregledi, uputi za dalje i sumnja na zlokobno. Odbijajucu da pristanem na sopstvenu ogranicenost, odbacivao sam mirovanje i kretao sam se iako poluslep, cuvajuci prisebnost i izbegavajuci sudaranje sa stvarima, znakovima na ulici, ljudima. Spolja i dalje siguran u svoj korak, unutra sam zedno lovio zvukove, ne pokazujuci da sam izgubljen. Jedino bi me pogodilo ako bih osetio da me gledaju kao da sam uklet, obelezen, kaznjen; u tim momentima, pozeim svoje oko zatvroriti, prekriti tkaninom i biti jedino sa onim iz kojeg vidim ostro i cisto, ne ozledjujuci izgledom ikog.

U potpuno nestabilnom vidnom polju, ucio sam da ostanem miran i pribran, oslonjen na nevidljivo poverenje u nejasnost stvarnosti. Potisnut gnev zbog nemoci vida isijavao bih udarajuci u tesku vrecu okacenu o lanac, zatvarajuci vid na zdravom i pustajuci se u fokus onog ozledjenog. Stanem u stav, rukama procenim udaljenost, a zatim pokret kukova, udarac desnom, udarac levom, polukruzni visoki zahvat nogom i iz okreta, zavrsni levom pesnicom kojim uvek promasim. Nigde jasnost, jedino pocepanost u dve slike od kojih je ona istinska verovatno negde izmedju, tamo gde je ne vidim. U noci lezim budan u nesanici, osecajuci hladne ujede jeze koja ispuze duz nogu i zahvata celo telo. I sve dok ne zaspim, govorim svom oku: pokreni se, pokreni se.

Mir sam osetio tek posle odlaska u magnetnu rezonancu. Nepodnosljivo zatvarnje lica gvozdenom maskom, odbijajanje da gledam iz proreza za oci, klaustofobicni osecaj polaganje tela u tunel kao u sarkofag, inekcije kolorita u venu i ponovo buka, buka mehanizama u nizovima minuta od kojih je svaki mala vecnost. Posle, izlazak i analiza snimaka zajedno sa doktorom; nalazi cisti, bez lezija, senki, jedina neobicnost primetna veca prostornost desne hemisfere u odnosu na levu. Dijagnoza paralize nerva koja nije opasna, vec prolazna, uz terapije B vitamina i antibiotika. U jednom momentu, posmatrajuci na ekranu kako izgledam iza lobanje, najezim se.

Iako je sve to iza mene sad, iako su mi oci ponovo pravilne, sjajne i culne kao i pre, sve vise hvatam sebe kako u pauzama zatvaram desno i posmatram levim okom tame, upravo onim iz kojeg od rodjenja vidim nejasno. Odbijao sam tako vezbati kao dete, uporno; uostalom, i kasno su primetili da mi je u jednom polutama, ne zapazajucii da su mi oci naucile biti savrsena mimikrija pogleda koji se ne oslanja previse na vid vec na druga cula, intuicju, instinkt. Godinama posle i tek sad posle svega, nesvesno i bez pokusaja da jasno uocim, sve zanesenije se igram vidjenja dopustajuci svu slobodu svetlosti, bojama, obrisima. I kao da tako, u toj neobaveznoj igri, napustam osecaj orjentacije i prihvatam da gledam u nejasnost, u carobno prelamanje svetlosti, sabiranje zraka u ozledjene niti i slutnju cistih slika ostrih ivica.

Ima jedna knjiga za kojom sad tragam. Umetnost gledanja, Oldosa Hakslija. Pozelim je procitati jer u njoj je onaj Haksli koji je ucio da ponovo gleda, iz dozivljenog ostecenja vida.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
lubinovich
Admin
avatar

Muški
Broj poruka : 281
Datum upisa : 28.03.2007

PočaljiNaslov: Re: Umetnost vidjenja   Pet Jun 02, 2017 11:06 pm

Uhvatim pristima sopstvenu kožu i kosti i stežem ih čvrsto ne bih li zatvorio šupljine iza tebe. Sva vezivna užad za stvarnost popuštaju, razvezuju se i nemarno spadaju na zemlju; ples golih demona na zidu iza očiju dok pokidani hologrami varniče sluhom u bolesnom smehu. Ovde unutra možda je sad sloboda kad iščezne uzvišenost kojom si gorela u meni a predeli, oblici i ljudska lica ogole se kao ironični pobačaji lepote. Kakav će mi to biti vid kad odeš potpuno?
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
 
Umetnost vidjenja
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1
 Similar topics
-
» Umetnost i smrt...
» Deveta umetnost
» Body art (umetnost tela)
» Umetnost, zabava, kič
» Umetnost dokolice

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Otvoreni Grad :: TRG :: Govornica o Lepoti i Zdravlju-
Skoči na: