Zlo

"Zloba, mržnja, zavist, osveta, razvrat, egoizam, koristoljublje, ljubomora, sumnjičavost, škrtost, taština, pohlepa, uništavaju život, potkopavaju životnu snagu čoveka koji je obuzet ovim stanjima. Svaka zla strast proždire samu sebe, nosi u sebi seme smrti i za čoveka i za život. Svaka zla strast nosi u sebi nešto proždiruće, u njoj se razotkriva rđava beskonačnost. Zlo uvlači čoveka u iluzoran, prividan, lažan život. Nema ničeg ontološkog u tom životu. Ubistvo i smrt su skriveni u elementu zla, u svakoj zloj strasti. Zloba i mržnja su ubistvo i smrt, uništenjenje bića. Ljubav je pak afirmacija života i bića u svemu i u svima. Pozitivno biće može biti samo carstvo ljubavi. U ljubavi se potvrđuje lik svakog ljudskog bića, svakog božijeg stvora, svake travke. Onaj koji voli želi večni život onome koga voli. Onaj koji mrzi želi prekid života, smrt. Od obima ljubavi i obima mržnje zavisi stepen afirmacije i negiranje bića. I zato se spas od zla i smrti može predstaviti jedino kao beskonačna ljubav. ...
Kada je zloba ušla u ljudsko srce i otrovala ga, ono će raditi na delu uništenja života. I kada je u vaše srce ušla zloba prema onima koje smatrate nosiocima zla, vi ste nesposobni da pobedite zlo, vi se nalazite u njegovoj vlasti."
Zlo i iskupljenje
Filozofija slobodnog duha, Nikolaj Berđajev

"Ali, kada stupi na put zla, kada postavi sebe na mesto božije, čovek ne postaje Bog već rob niže prirode, on gubi svoju višu prirodu, potčinjava se prirodnoj nužnosti, prestaje da se određuje iz unutrašnjosti duha, određuje se spolja, njegova sloboda biva podrivena. Zlo prestavlja premeštanje centra bića, pomeranje u svetskoj hijerarhiji, nakon čega niže dolazi na mesto višeg, materijalno načelo ovladava gordim duhom, materijalno se postavlja na mesto duhovnog."

"Čovek ne može imati izvor života u sebi samom, on ga ima ili u nečem višem ili u nižem."

Zlo i iskupljenje
Filozofija slobodnog duha, Nikolaj Berđajev