Dobro dosli u Krcmu kod Zlatnog Magarenceta

Čaj sa komadićima leta... Divna ideja, mada sumnjam da će isprati jesen...

Kako god, i ja bih...

Covece senko... u tvojoj ulici sam nasla jedno zaboravljeno secanje.

A sad caj, u ovom je ceo juli i pola augusta, to bi trebalo biti dovoljno da sapere celu jednu godinu.

...dobra vam noc....
najkraci zivotni vek ima lotosov cvet...

Dobro jutro cvete.
Cvece sigurno dozivljava vreme na neki nama nepoznat nacin, zato ne brini. Mozda je minuta cveta duza od onoga ko cvece mirise.
Dobro dosla u gradic.

Ponovo se vraćam na ovo zaboravljeno mesto. Bar na tren.

Jedan link, jedan stih me podsetio.

Ovo mesto me uvek podseti...

.. i dobro nam došao

Hvala, lepo je to čuti... kao grmljavinu iza daleke planine... iza bremenitih oblaka...
Lep je ovaj otvoreni grad. Skoro kao dom... Skoro... Biće oaza na putu je... Hvala na gostoprimstvu. Možda razapnem i ja šator... Hvala Angerona.

Predahni, odmori, lepo je ovde pod šatorom. Pusti jesenje sunce u oko i postani stanovnik ovog grada.

Zalutao sam i naišao na ovo mesto. Izgleda mi sigurno ali je pusto... Ja sam jedna izgubljena duša, duša koja traži svoje mesto ali ga do sad nigde nije našla. Primate li jednog nepopravljivog sanjara ovde?

Osećam se kao da pričam sam sa sobom...

Ima li nekog?

Svidja mi se ovo..Mastovito je

Ah, konačno neko! Poznato je lice, lice koje je jedino zasijalo u jednom trenutku dok sam kroz maglu tražio sebe... Ponovo te nađoh u ovom pustom gradu... Daj mi ruku, prošetajmo...?

Došli ste sa snegom i doneli iskrice svetlosti. Kad se vratite iz šetnje, svratite na šoljicu čaja, pričajte šta ste videli, smejte se dok vatra pucketa.

Jao šoljica čaja! Vratila si se! Jesdte da te ne znam, al mi drago, bar nisam sam... Ja sam still, drago mi je...

Drago mi je still, veoma maštovito ime
Evo posluži se mojim čajem dok čekaš, sad ću ja časkom drugi....