O Prometeju

Kuba, svetlost i glad. Ce Gevara.
Iz sna stvoriti sanjanu stvarnost, zadilvljujuci je san. Stvarnost koja ce biti dom za sve, pravedan, topao i sit.
Mozda samo gladni umeju sanjati? Mozda sve to o revoluciji i nisu bile ideje vec kiseline koje razaraju stomak i u svesti izazivaju blistave obmane?
Volim takve gladi. I ljude sa svetloscu u ocima. Svet je sumorna rusevina ugasenih pogleda i potrebno je ponovo ljudima doneo plamen.
Neka to bude jos jednom vecni mit o Prometeju i vatri. O ljudima koji su je prihvatili u uneli u svoje domove.
I o pticama koje kljucaju ono njegovo okovano telo, na kraju.

Neko je jednom rekao: "Budi vatra i gori. Ne žar u pepelu i senka na zidu." Za mene je to put.
Svetlost u očima je sve za šta se vrediti boriti. Sopstveni pogled se broji, sjaj našeg oka. I nekolicine onih koji su spremni boriti se za isto.