Otvoreni Grad

grad, zemlja, nebo, ljudi
 
PrijemKAPIJA GRADAČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj seLista članovaKorisničke grupePristupi

Delite | 
 

 Pitanje kretanja

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
Justitia

avatar

Ženski
Broj poruka : 661
Datum upisa : 27.03.2011

PočaljiNaslov: Pitanje kretanja   Sre Avg 12, 2015 2:49 pm



Promašili smo suštinu voljenja. Pomislimo da je ljubav koju dajemo drugima kao i novac ili neka druga materijalna stvar koju im pozajmimo ili poklonimo, pa da drugi treba da bude zahvalan i vredan toga, da treba da je vrati i vrednuje. Dajemo ljubavi oblik, meru, vrednost, količinu. Pa se prepucavamo ko više voli, ko manje daje. Mnogi roditelji tako gledaju i na svoju decu, kao da treba da budu zahvalna za život koji im je dat, za sve one momente koji su otišli na brigu za njih, za žrtvu. I kao da su materijalni, uobličeni, sa određenim karakteristikama koje vrednujemo. To mi je nejasno od momenta prvog porođaja i prvog dodira sa bebom – Začudih se: Zar iko razuman može pomisliti da je on dao život tom detetu, da je zaslužan za tu magiju rađanja?

Ljubav je dar koji dobijemo, a drugi je samo povod da se ona pokrene, usmeri. Ljubav koju osećamo za druge nama je data, kao što su nam data i deca – da ih negujemo i čuvamo, da im dopustimo da rastu.

Promašili smo i suštinu davanja i žrtvovanja. Svako davanje oslobađa. Svako davanje je istovremeno i dobijanje, to su neodvojivi procesi, jednovremeni. I nemaju veze sa vrednošću i oblikom onoga što se daje.

Ništa mi ne znamo. Zakucamo se tako u evidencijama dugova i potraživanja, u stalnom strahu od gubitaka i nemanja, u pokušaju da zadržimo. Zakucamo se u pojavnom, materijalnom, svemu dajući oblik, vrednost, trajanje. I propustimo da primetimo da je sve pitanje protočnosti, toka. Mi treba da postanemo protočni, otvoreni da primimo i damo bez zadržavanja, bez dugova i potraživanja. Tada se i vreme zaustavlja jer mi bivamo promenljivi, bezoblični, sveoblični, mi se krećemo, tečemo. Sve oko nas tada nastaje i nestaje, a mi bivamo zaustavljeni u stalnom kretanju i promeni.

Kao i ove misli i reči. Jedna reč prati drugu, nastaje tok, kretanje, promena. Da li se kreću misli ili reči, ili se ja krećem, a one samo dolaze u prostor svesti? Udahnem ih, osetim, izdahnem. One imaju život pre toga, ali i život posle toga. Što znači da im i ja dam život, promenu. Ili one to meni daju?

Isto je i kada je ljubav u pitanju. Udahnemo ljubav, unesemo je u sebe i izdahnemo. Bivamo promenjeni, menjamo. I onda, ponovo udah, učestvovanje u beskrajnom toku.

Zaustaviti se, osetiti. Šta se stvarno kreće? Sve? Ništa?
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika https://pariskoplava.wordpress.com/
 
Pitanje kretanja
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1
 Similar topics
-
» Što ti je bilo najteže u životu?
» Kviz znanja
» Teodiceja
» Umberto Boccioni
» pitanje

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Otvoreni Grad :: TRG :: Govornica o Zivotu i Smrti-
Skoči na: