Otvoreni Grad

grad, zemlja, nebo, ljudi
 
PrijemKAPIJA GRADAČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj seLista članovaKorisničke grupePristupi

Delite | 
 

 G.G.Markes

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
*F-E-N-I-K-S*

avatar

Ženski
Broj poruka : 117
Godina : 55
Datum upisa : 05.05.2007

PočaljiNaslov: G.G.Markes   Sub Maj 05, 2007 11:23 pm

Djelo "Sto godina samoce" objavljeno je 1967 godine i odmah nakon njegovog objavljivanja djelo je proglaseno njegovim remek djelom.U knjizi se govori o plemenu Buendija.Postoji jedna legenda koja se vezuje za nastanak ovog Markesovog famoznog djela.Tvrdi da je knjigu napisao nakon sto se zatvorio u sobu i tu je proveo petnaest mjeseci u izolaciji.Jednog dana on i njegova supruga su se sa djecom vozili u Akapulko i on je tada iznenada dobio viziju i tada je napiso svoje najpoznatije djelo.Tada je on prekinuo cetvorogodisnju inspirativnu blokadu.Naglo je zaustaviom auto i vratio se u Meksiko.I nakon cetrnaest mjeseci izolacije on je zavrsio sa svojim rukopisima.Njegova supruga je predala rukopise i ubrzo djelo "Sto godina samoce" dozivljava svoje prvo izdanje.

Ovo djelo je vrlo licna knjiga za Markesa jer je on unio mnoga autobiografskih podataka.Kao i u svim njegovim djelima,ima malo istine i mnogo fantazije.Istina o knjizi je da je jako licna za pisca.Knjiga na bi bila napisana da u djetinjstvu nije dozivio to sto jeste.Odrastao je sa babom i dedom u Arakataki.Baba i deda su bili rodjaci koji su es preselili iz Rioace u Arakataku,pa zavrsetku Stogodisnjeg rata.Markesove anegdote iz djetinjstva govore o kuci punoj duhova,sifrovanim razgovorima i rodjacima koji su predvidjali svoju smrt.Ta kuca je cesto bila ispunjena gostima i stalna tema bili su socijalni dogadjaji.Kada je Markesov djed umro on odlazi da zivi sa roditeljima.Nakon djedove smrti baba koja je bila slijepa nije mogala da se brine op kuci,kuca je propala i crveni mravi su unistili bagremovo drvece i cvijece koje se nalazilo oko kuce.Isto u ranom djetinjstvu Markes je bio svjedok masakra radnika strajkaca na plantazi banana koja se zvala Makondo.Vlada je ucinila sve da sprijeci sirenje te informacije u javnosti i umiri strane vlasnike plantaza.Markes je bio uzasnut kada je tokom svog skolovanja shvatio da je taj dogadjaj izbrisan iz kolumbijske istorije.Odrastajuci u Kolumbiji koja je imala tragicnu socijalnu istoriju Markes se rano upoznao sa politikom i ekonomijom.Markes je pristupao pisanju ovog djela kombinujuci svoja sjecanja,mastu sa odredjenom estetikom i osjecajem za tragicnu istoriju zemlje.Imao je veliki uticaj na pisce svih narodnosti.Knjiga je dozivjela veliki uspjeh i na trzistu i od kriticara kada se pojavila 1967 i od tada je prevodjena na 26 svjetskih jezika i prodato u milion kopija sirom svijeta

Sto godina samoce je epopeja o osnivanju, usponu i padu grada Makonda i njegove najuglednije porodice. U ovom romanu uskrsavaju mrtvi, lete tepisi, zene se bore protiv destrukcije, dok su muskarci obuzeti paklenim ludilom ratovanja, borbom petlova, javnim zenama i neobicnim poduhvatima. U ovom romanu sve kljuca od zivota, da bi se, sto zvuci paradoksalno, na kraju shvatilo da je to knjiga o samoci latinoamerickog coveka.


“…Kada bi mi Bog poklonio komadic zivota,
oblacio bih se jednostavno, izlagao potrbuske suncu,
ostavljajuci otkrivenim ne samo telo, vec i dusu…
Zalivao bih ruze suzama da bih osetio bol
od njihovih bodlji i strastveni poljubac njihovih latica.
Boze moj, kad bih imao komadic zivota,
ne bih pustio da prodje niti jedan jedini dan,
a da ne kazem ljudima koje volim da ih volim.
Uvjeravao bih svaku zenu i svakog muskarca
da su mi najblizi
i ziveo bih zaljubljen u ljubav.
Dokazivao bih ljudima koliko grese
kada misle da prestaju da se zaljubljuju kada ostare,
a ne znaju da su ostarili kada prestanu da se zaljubljuju.
Deci bih darovao krila, ali bih im prepustio da sama
nauce da lete.
Stare bih poucavao da smrt ne dolazi sa staroscu,
vec sa zaboravom…”

Gabrijel Garsija Markes
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
*F-E-N-I-K-S*

avatar

Ženski
Broj poruka : 117
Godina : 55
Datum upisa : 05.05.2007

PočaljiNaslov: Re: G.G.Markes   Sub Maj 05, 2007 11:23 pm

Oproštajno pismo Gabrijela Garsije Markesa
Spavao bih manje, a sanjao više



Kada bi Bog za trenutak zaboravio sa sam ja samo krpena marioneta, i podario mi komadić života, moguće je da ja ne bih kazao sve što mislim, ali nesumnjivo bih mislio sve što kažem.
Stavri bih cenio, ne po onome što vrede, već po onome što znače. Spavao bih manje, sanjao više, shvatio sam da svaki minut koji provedemo zatvorenih očiju gubimo šezdeset sekundi svetlosti. Hodao bih kada drugi zastanu, budio se dok ostali spavaju. Slušao bih druge kada govore, i kako bih uživao u sladoledu od čokolade.
Kada bi mi Bog poklonio komadić života, oblačio bih se jednostavno, izlagao potrbuške suncu, ostavljajući otvorenim ne samo telo već i dušu.
Bože moj, kada bih imao srce, ispisivao bih svoju mržnju na ledu, i čekao da izgreje sunce. Slikao bih Van Gogovim snom, na zvezdama jednu Benedetijevu poemu, a Seratovu pesmu bih poklanjao kao serenadu u času tkanja.
Zalivao bih ruže suzama, da bih osetio bol od njihovih bodlji, i strastveni poljubac njihovih latica...
Bože moj kad bih imao jedan komadič života...
Ne bih pustio da prođe ni jedan dan, a da ne kažem ljudima koje volim da ih volim.
Uveravao bih svaku ženu i svakog muškarca da su mi najbliži i živeo bih zaljubljen u ljubav.
Dokazivao bih ljudima koliko greše kada misle da prestaju da se zaljubljuju kada ostare, a ne znaju da su ostarili kad prestanu da se zaljubljuju.
Deci bih darovao krila, ali bih im prepustio da sama nauče da lete.
Stare bih poučavao da smrt ne dolazi sa starošću, već sa zaboravom.
Toliko sam stvari naučio od vas, ljudi...
Naučio sam da čitav svet želi da živi na vrhu planine, a da ne zna da je istinska sreća u načinu savladavanja litica.
Shvatio sam da kada tek rođeno dete stegne svojom malom šakom, po prvi put prst svoga oca da ga je uhvatilo zauvek.
Naučio sam da čovek ima pravo da gleda drugoga odozgo jedino kad treba da mu pomogne da se uspravi.
Toliko sam toga mogao da naučim od vas, premda mi to neće biti od veće koristi, jer kada me budu spakovali u onaj sanduk, ja ću na žalost početi da umirem...

"Nunca releo mis libros, porque me da miedo."

"Nikad se ne vracam na citanje svojih djela, jer me je strah.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
*F-E-N-I-K-S*

avatar

Ženski
Broj poruka : 117
Godina : 55
Datum upisa : 05.05.2007

PočaljiNaslov: Re: G.G.Markes   Sub Maj 05, 2007 11:24 pm

Naučio sam da čitav svet želi da živi na vrhu planine, a da ne zna da je istinska sreća u načinu savladavanja litica
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
lubinovich
Admin
avatar

Muški
Broj poruka : 281
Datum upisa : 28.03.2007

PočaljiNaslov: Re: G.G.Markes   Čet Maj 10, 2007 10:54 pm

Prepoznao sam svoju samocu u samoci pukovnika Aurelijana Beundije, i u onoj specificnoj vrsti saznanja da cu umreti sam i nag.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Angerona

avatar

Ženski
Broj poruka : 149
Godina : 45
Datum upisa : 07.01.2009

PočaljiNaslov: Re: G.G.Markes   Pet Jan 30, 2009 2:16 pm

Kad se oceva tetka preselila u novi stan, za vecinu stvari nije bilo mesta u njenoj samackoj garsonjerici. Te stvari su zavrsile na nasem tavanu. Medju svim neobicnim stvarima ekscentricne gospodje, stigao je i jedan kofer.
Boze moj, koliki je to bio kofer. Bar osam puta veci od mene. Pun knjiga. Neverovatne, prasnjave, od starog prastarog papira.
Medju svim naslovima, Pukovniku nema ko da pise mi se cinio najprivlacniji.
Danima sam citala, cekajuci sa njim pismo. Na kraju knjige ostao je samo gorak osecaj, da pisci prevare decu pisuci knjige za odrasle.
U svim Markesovim delima sam trazila to pismo. Mozda ga je negde nehotice ubacio, zalutalo u divljini Makonda. Trazila sam ga ispod zlatnih ribica, svugde.
Nedavno sam citala ponovo. Nije mi se cinilo tako dugacko kao prvi put. Na kraju sam odahnula, kao carobni mozaik se sklopila misao da pukovnik nije ni cekao pismo, ne zivi on od nade, petla i cekanja. Njegov svet ispunjava rutina i cisti inat.
Koje olaksanje. Kad pomislim koliko puta sam zapocela da mu pisem pismo, svesna da je lik iz romana, jos svesnija da nemam adresu.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: G.G.Markes   

Nazad na vrh Ići dole
 
G.G.Markes
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1
 Similar topics
-
» Gabriel Garsija Markes
» Gabriel Garsia Marques

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Otvoreni Grad :: BIBLIOTEKA, GALERIJE :: Bibloteka Grada-
Skoči na: