Otvoreni Grad
grad, zemlja, nebo, ljudi
|
| | | Ulica zvezdanih snova ... |    |
| | Autor | Poruka |
|---|
*F-E-N-I-K-S*
Broj poruka : 117
Godina : 62
Datum upisa : 05.05.2007
 |  Naslov: Ulica zvezdanih snova ...  Sub Maj 05, 2007 4:53 pm | |
| Dobrodosli -prolaznici moje ulice ! Ovde je sve moguce i nista nije nemoguce! Sanjajte ....otvorenih ociju .  |
|  | | *F-E-N-I-K-S*
Broj poruka : 117
Godina : 62
Datum upisa : 05.05.2007
| | Naslov: Re: Ulica zvezdanih snova ... Sub Maj 05, 2007 6:40 pm | |
| Ako jednom u ovom svetu osvojim trenutak s tobom,
Gazit cu po oba sveta, plesati u pobedi zauvek.
R |
| | | | *F-E-N-I-K-S*
Broj poruka : 117
Godina : 62
Datum upisa : 05.05.2007
| | Naslov: Re: Ulica zvezdanih snova ... Sub Maj 05, 2007 11:01 pm | |
| Come fly with me, lets fly lets fly away
If you can use, some exotic booze
Theres a bar in far bombay
Come fly with me, well fly well fly away
Come fly with me, lets float down to peru
In lama land, theres a one man band
And hell toot his flute for you
Come fly with me, well float down in the blue
Once I get you up there, where the air is rarefied
Well just glide, starry eyed
Once I get you up there, Ill be holding you so near
You may here, angels cheer - because were together
Weather wise its such a lovely day
You just say the words, and well beat the birds
Down to acapulco bay
Its perfect, for a flying honeymoon - they say
Come fly with me, well fly well fly away  |
| | | | *F-E-N-I-K-S*
Broj poruka : 117
Godina : 62
Datum upisa : 05.05.2007
| | Naslov: Re: Ulica zvezdanih snova ... Ned Maj 06, 2007 2:05 pm | |
| -Evo trideset leta kako pratim senku za tvojim nogama
Verno sam crno pseto koje se vrti oko tvojih peta
Sakriva se u podne za tvoje uspravno telo
I izlazi da igra sa kosim suncem po poljima
Svetlosnom žicom iz lampe odeva te i raste ukoliko su niske
Kako ti voliš da citaš vecerom u odaji prema svome raspoloženju
Samo tada uzdižem se do plafona
I gubim se u ponavljanju tvoje ruke koja okrece strane
Evo trideset godina kako je moja misao senka tvoje misli
Uzalud sam govorio i ponavljao veruje se
Ne znam kakvoj cudnoj otmenosti sa moje strane
Sve što je crno nije senka govore mi
Uzima se i ostavlja od onog što sam govorio
I da mi dozvole da te volim oni su podmetnuli
Stvarnost tela jednu statuu
Simbol ukrašen kamenom Otadžbinu
A kada stavljaju nož za secenje hartije
U nešno pazuho mojih knjiga
Ne shvataju ni najmanje zašto ja vicem
Oni ne vide da ja krvarim tvojom krvlju
I pitam se šta li za njih moje pevanje znaci
Ako za svaku rec koja se lomi u mom glasu
Oni ne znaju da je to harmonija tvoga grla
Ako ne vide oko moga duha tvoje ruke
Bar jednom cu ovde da govorim iz svoje duše
Covek je izgubljena igra karata
Crveno i crno kraljevih slugu i kraljica
Ali izmedu letecih boja ima vazduha a i prsti su tu koji bacaju
Telo moje sacinjeno je od dve nepoznate koje nisam birao
I vidim sa užasom da se pojavljuju na mojim rukama bakarne pene godina
Koje ce obeležiti ruke mog oca o kome necu pricati ništa
Og koga nemam ništa drugo do nacin kako da obaram glavu
Zato što nije cuo dobro na desno uvo i evo gde i ja takode
Od svoje majke imam oblik ušiju
I nacin rastanja kose
Ali duša u svemu tome ali duša
Beše to jedna duša neugladena smucana još bezoblicna
Duša slepa koja cuje samo zlo kad se govori o svetlosti
Duša iskrsla niko na zna odakle
Iz nekog pretka u nesreci vremena
Iz nekog ujaka besmislenog i ludog koji nije živeo
Ili samo iz one strašne sramote moje majke kada sam došao na svet
Jedva duša tek nagoveštaj duše rdavo uoblicena cekinjava duša
Kakva se gubi bez žaljenja na bojnom polju ili sudarima na železnicama
Jedna sirota duša koja nije znala šta da cini sa samom sobom
Nošena strujom današnjeg vremena
Nikako ne od vrste Hamleta jedva kosa Ofelije
Bosa u moru bez pisma u njoj
Loptica na japanskom bilijaru koju dokoni gost preganja u nekoj kafanici
I ti padac u ''nulu'' ili ''stotinu''
Što je u stvari jedno isto
Duša u garderobi gde pijani gost ne može više da nade svoju numeru
Duša za jedno vece karnevala a sutra ce se baciti maska
Duša rasparena sa kojom se ne može izaci medu svet
I teška da nosi otrov i mora neprestano da se zaustavlja
Nikada nisam razumeo zadto si povela brigu o mojoj duši
Lopatama se mogu zgrtati takve kao što je moja
Ali šta kaže onaj koji prvi put vidi radanje drugog
Cudom hirurgije
Šta je rekla moja duša kada si je ti izvadila iz njene košuljice
Kad sam ja saznao u tvojim rukama da sam ljudsko bice
Kad sam presta da se pretvaram i da se ismevam što sam postao takav na dodir tvoje ruke
Uzmite te knjige moje duše otvorite ih svuda gde bilo
Slomite ih da bi im bolje razumeli
Miris i tajnu
Pokidajte grubim prstima strane
Izgužvajte ih iscepajte ih
I iz svih cete zadržati samo jedno
Jedan jedini šapat jedan jedini pripev
Jedan pogled koji ništa ne sputava
Jedno dugo hvala koje se promrljava
Tu srecu kao neku dolinu
Dete - Boga moje obožavanje
Beskrajno Ave u molitvama
Moju beskonacnu nesanicu
Moje cvetanje moje prosijavanje
O svesti moja o ludosti moja
Moj mesecu maju melodijo moja
Moj raju moj požaru
Moja vasiono .... živote moj
-Luduje kosava ledenim godinama
demonima nasankanim
zaledjenim u meni
Stala sam , vise ni ne znam
ko su stvorenja
bezoblicja mrkog koja se valjaju
iz osvita gromkih planina
Cija su otelotvorenja te reci
otplakane
koje se roje kisama moskita
Pitam se , ti purpuri zita
proplanci viti , dojeni nektarom
plahih dobrota i
prosvestenih istina
Bogovi viti sa skutima
od belih rada
Proleca bogata poprslih nedara ,
jata visibaba ,
na cijem li se mesecu sada radjaju
Taj razgoropadjeni vetar
ta prznica valovita i razbesnjena
raspiruje vatru slutnje u smiraj ,
prede rasula , pomamu mrtvila
pipcima ubojitih tarantula
Kao sablast izneverena
toplokrvne zivotinje
u maglom skrojenim olucima
preti i lupa
A ja se jos molim za zid obamrli
koji se iz krvavog temelja cupa
Razasut po ucmalom putu kao
bolesno kamenje
oko kojeg se vija neman koja
ni za pedalj mira ne odstupa
Ledina niz koju se na hiljade stopala
poslednjim korakom pruzi ,
vetrometina na kojoj je greh
od svega brzi ,
krletke iz kojih pljuste sokovi zivota
u isparenje smrti ,
to ruglo pobacaja od covecije svesti
koje se besnje od svake zveri
za repom vrti
U rumene magle povecerjem skitam
- kome se culu u drhtaj sipa ,
kom bezumlju za pomor sluzi
Uroci jalovih reci u sluzbi sramota ,
magije od crnog crnje umotane
u sablast greota
- Kome ste ispilele zivot duzi ......... |
| | | | *F-E-N-I-K-S*
Broj poruka : 117
Godina : 62
Datum upisa : 05.05.2007
| | | | | *F-E-N-I-K-S*
Broj poruka : 117
Godina : 62
Datum upisa : 05.05.2007
| | Naslov: Re: Ulica zvezdanih snova ... Uto Maj 08, 2007 12:14 pm | |
| Ove su reci
Preko ulice
Upucene k tebi,
Ljubavi.
I stid me je,
Ne od njih,
Već zbog sveta.
Možda nije trenutak pravi.
Možda sam trebao,
U ovo vreme
Biede i izobilja,
Umesto ljubavi,
Preko ulice
Dobaciti reci nasilja.
Možda sam morao
U ovo vrijeme
Što se oseta gnusa
Izaci na trgove
I zavijati
U pustinje ljudskih dusa.
Možda je moja ljudska duznost
Morala u ovo vreme
Okomiti se na lesinare,
Zagristi u hijene.
Al da mi u ovom tuznom svetu
Ne sija radost tvoga lica,
Ni vetar se usudio ne bi
proći ikroz ovu sumu bez ptica.... |
| | | | *F-E-N-I-K-S*
Broj poruka : 117
Godina : 62
Datum upisa : 05.05.2007
| | Naslov: Re: Ulica zvezdanih snova ... Čet Maj 10, 2007 5:50 pm | |
| U trku se kreću psi
Beže dok gledaju strah što para im leđa
Oči moje zablaćene sve to mutno prate
Kad pesma zvižduka skameni princezu
Svi stadoše uplakani
Kao bezvremen zvuk srušio se grom
A bljesak je podivljalim psima pokazao dom
I novi korak i novi lom
Oči su moje čeznule za tobom
Izmišljale igre svetla da te vide
Onda si došla i sve je otišlo gdje sve već ide...
Odbacujem strahove koje prigrlih zbog ponoći
Neka lete, neka nose se od mene
Režem sa sabljom i maglu i šiju i vuku i dušmanu sivu
I svetle mi oči napokon ja sam svetlo
I bio sam i opet ću kročiti jasno
Volimo se vetre i oblače
Volimo se jutro i večeri
ao hladna kao mutna voda
Ljepljiva od znoja, umorna od straha
Kao ljubav do zadnjeg daha
Umire bez glasa, rađa se u plaču
I sada plače a vreme joj je umirati
U hodu nestaje u hodu će I sanjati
Približi usne maču
I dotakni oči slepome sviraču
I reci reči, one koje traju
Za boje što nestaju I ljude koji ne znaju
Ne znaju ime, ne donose ništa osim ruševine
i govoriš da ime ti je istina
čija si istino,
tko blatnim rukama mazi tvoje lice
nestani istino
u mojem oku žive beskućnici
mesečevi ljubavnici što osmehe su prodali tišini
u prostorima gdje vlada praznina
pogled uviek odluta prema nebu
i igra se, sa oblicima u oblacima
i sa mojim snovima što žive u njima
ali sve to nije...
ona prava ofucana,pokisla,uplakana
izgužvana dok teče po zidovima
istina.
izlizane reči moje,prestani da prestaješ
pred zoru te ostavih snenu
u postelji gdje plačeš noću
otporan na nežnost tvoju divnu pesmu
otporan na večnost,živet' ću dok hoću
a svetovi u tebi kao pustinjski valovi
koraci prašine u dahu vetrova.
Ja zovem se sumrak,tamo baš i idem
a ti, ti sigurno si zora
ona koju nikada videti ne mogu
Zato idem sebi u zagrljaj
sumrak je tu i ja sam taj
što pretvaram svetlost u sjaj
i ljubav u sreću i očaj
Dolazi noć besmrtna tama
svilena,mekana,crna,otmena dama
predivna ali sama
I samo je ona ostala među nama
Predugo
Imaš i zidove svoje slobode
i granice bola što nikuda ne vode
kao prašina hodaš kroz pustinje
dok drugi te korak naglo odbacuje
u zemlju gdje mostovi ne postoje
gde brzo moraš shvatiti nojeve
i znaš da vetar sve okreće
oprosti za stihove i uvelo cveće
i za sreću bez kraja na kraju bez sreće.
dolaziš sa tisuću glasova
ponesi sa sobom ovu tišinu
ja sam čuvar planina
ja sam granica tuđih sudbina
kroz mene sunce ne prolazi
ovde radost nikada ne dolazi
na mojim stijenama nema odgovora
na mojim stijenama sam samo ja.
i tako gledam sebe satima
ležim tu već danima
i ne mičem se,ne idem od sebe
bolje da sam tu,da čuvam ovu prašinu
iako vetra nema u ništavilu
kao ni kiše ni sunca ni zore
ničeg nema pored mene
u daljini se nazire plamen
u daljini vatre gore...Sjajem punog meseca počela je predstava
za stolom sede Tuga,Bieda i Ironija
gomila kostiju žrtava
kao ukras bizarnog sna
i diete punog meseca
sa proročanstvom zla u očima
najveća laž ipak ostaje istina
rastrgana psećim zubima
izdaja viknuh
a svi se nasmejaše
izdaja šapnuh
a svi podigoše čaše
i zviezde se sakriše od srama
zbog velikih oblaka što plaču nad nama
mesec od dosade za planinu zađe
i bi noć...Sa mokrim rukama i suhim usnama
sa ledenim dodirom uspavanog klauna
probudila si boje...
U njegovim zorama ne postoje
tek pokoja velika žuta ptica
i čini se da ti nestaju bore sa lica
i čini se sena je prekrila tragove
one krvave,one duboke tragove
ali nije,
i nikada neće
duga koju nosiš siva je
i sreća koju nudiš tek prividna je
snove koje sanjam ne spominješ
jer ne poznaješ,ne vidiš i ne čuješ
i nikada nećeš
iz pustinje sam došao i,
sebi se vraćam,svojim snovima
svojim toplim kišama,
i peščanim olujama
svojim divljim valovima
sa mnom ne ideš i nikada nećeš
sa mokrim rukama i suhim usnama
sa ledenim dodirom uspavanog klauna.
Moj svet su milje beskrajnog puta
za sobom vučem vagone snova
sa mojih se usana širi toplina
niz moje tijelo teče tišina
sa mojih dlanova klizi prašina
iz mojih očiju počinje vedrina
ja sam i more i nebo i pustinja
i preglasna je svaka moja tišina.Hodnikom lutaju sinovi tame
pesnici tišine,pisci galame
hodnikom lutaju izgubljene duše
u hodnicima snova...snovi se ruše. |
| | | | Angerona
Broj poruka : 149
Godina : 52
Datum upisa : 07.01.2009
| | Naslov: Re: Ulica zvezdanih snova ... Ned Jan 11, 2009 7:50 pm | |
| Samo snove odsanjane otvorenih ociju i racunam  |
| | | | Sponsored content
| | Naslov: Re: Ulica zvezdanih snova ... | |
| |
| | | | |
Similar topics |  |
|
| | Dozvole ovog foruma: | Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
| |
| |
| |
|
