Otvoreno more, lutanja, samoca ispod zvezda

Admin Broj poruka : 283 Datum upisa : 28.03.2007

Ponovo sanjam visoka jedra i krik galeba nad otvorenim morem,
Luke i brod moj, vreme i zvezde pod kojim plovim. I samocu
Potupunu, taj poziv lutalice, kroz koju hladno blistaju culne oci moje.

Zelene sume, hat i hrt moj, ni sva Tvoja ljubav zadrzati me nece
Tamni demon kad tamna svoja krila sakupi na meni; zacutacemo
Oba u culnoj simbiozi, ceznjom hraneci jedan od drugog sebe.

Okrenucu svemu ledja, i skloniti pogled od ovog sveta. I gord,
Sa osmehom, nehajnim kao plima, zbaciti zamor od ove lepote.
Na brod, na brod, i dobar vetar u jedra, do nove naslucene zemlje.

Broj poruka : 319 Datum upisa : 21.04.2010

Broj poruka : 319 Datum upisa : 21.04.2010

MORE

Spavaš danas, gusta lepoto leta
zriš u srcu avgusta
kao žena koja je poznala da ljubav je
Sve i pepeo i opet neiscrpna
žar što ga prvi dah raspiri
i drugi dah ugasi
i treći dah opet raspiri
i tako redom
za decu rođenu i decu nerođenu
bujan talas za to ne mari.

Spavaš, gusta lepoto leta
o ti zaslepljujući nedogledu
sjaj do sjaja, sjaj u sjaju
ambis do ambisa, ambis u ambisu
Svi krici svih brodolomnika u tebi su izjednačeni
i smireni danas u tvom izlišnom dijamantnom skladu.

Spavaj i ti pred tim nedogledom
pred tim sjajem od sjaja svakog sjajnijim
spavaj na nemirnom uzglavlju uspomena
krnjih uspomena i promašenih trenutaka
spavaj, pijana od zaborava
spavaj na ivici čarolija koje nisi znala da vidiš
na jalovoj ivici saznanja
na ivici slepila i izgubljenog ukusa
i na dodiru oluja
i tamo gde se deli zora
i gde te nema
ni krikom ni zimzelenom
trajanja.

Spavaj
šta su htele smešne gajde smisla
šta ruke na nepoznatom poslu
post večnosti ja neću ni po cenu ove nedonoščadi
ni po cenu svanuća za decu buduću žena obeščašćenih
kad zemljom prodju bezazleni osvajači
na puste fatamorgane
to su samo ćelavi vrhunci
gde zalaze večeri i pesme nedopevane
sitih sebičnih ljubavnika.

Na prvom krevetu rasklopićeš mapu sveta
ispisaćeš sve koordinate i raširićeš sve šestare
odavde pa do Afrike
isti je stroj, isti je šum vetra, isti zov pustare
i iste turobne ruke u zamci mesa kao u srcu prvog prolaznika.

Bolje spavaj.
Ne smej se kad zavoliš što nisi znala da ćeš zavoleti
glavu svoju obujmi rukama obema
taj obruč od tuči ko će moći da slomi.

Prsnuće damari i kletve tek kad skrušeno
spustiš neuslišene usne na gorke usne
što cepaju svet na užas radosti i na užas patnje.

O ružo slatkog užasa, o ružo nesvarene otsutnosti,
o ista ružo užasa
o divlja ružo pomešane krvi
dan, a nema dana
noć, a nema noći
zvezde i krvotok ugašeni.

Bolje spavaj,
mačka se proteže na osenčenom zidu
Grozdje zri na čokotima
bonaca je polegla nad svetom
spavaj
dva pozna leptira žure varljivom suncu
i dolaskom noći nestaće ih
i dve lepote s njima.

Spavaj, kad ništa drugo ne preostaje ti
spavaj, ljubav čeka na sutra i na tebe i na omamljena
krila prostora gde gore boje večnosti
i kad je tama u korenju tvog vida i u tvojim ranjavim grudima
i kad te mami izgubljena prašuma tvoje krvi
tvoje smrtne istine.

Spavaj,
večnost je taj sjaj, taj nedogled
taj uzaludni sklad nad paperjem brodolomnika
i tvoj san preko svih pravdi i svih nepravdi
večnost je taj talas što nesmiren vrvi pred tvojim
smrtnim nogama
taj talas silan ciklon što lomi katarke
i poslušno pašće pred nemilosrdnom, ljubljenom, zaspalom
nogom tvojom.

Broj poruka : 871 Datum upisa : 27.03.2011

Zov bica.

Otvoreno more, lutanja, samoca ispod zvezda Sirenal

Broj poruka : 871 Datum upisa : 27.03.2011

Koliko boli kada se suocis sa svojim mislima i emocijama. Boli odustajanje od iluzija. Sama pomisao da treba da odes je kao da kidas komadic sebe. Lakse je bilo napustiti iluzije koje su cinile da se osecam lose, iluzije opasnosti, iracionalne strahove. Kako se odustaje od iluzija koje nas pokrecu, koje nas dizu u visine i cine ispunjenim, voljenim, vrednim ljubavi? Znam da je potrebna samo odluka. Jedna odluka i brod moze da se otisne na pucinu. Ali otvoreno more, znanje da nista vise ne vezuje, ne vraca... Uh.

Broj poruka : 319 Datum upisa : 21.04.2010

Broj poruka : 319 Datum upisa : 21.04.2010

Između tebe i gradova
Biram gradove
Biram volšebne barokne palate
Zanosne lukove mostova
Koji afektiraju let
Trgove široke podatne
Zgrade stare
Očuvane kokete
U suptilnim varijacijama estetike
Biram gotske katedrale
Zlatokrile anđele na fasadama
Meke zaobljene žene od kamena
I bradate gole ratnike na konjima
Tela zaustavljena u pokretu
Što neštedimice izlažu
Svoju lepotu
Fontane koje nikada ne presušuju
Bazene sa slapovima
Geometrijski precizne parkove
Lavirinte upornog zelenila
I neprestanog šarenila cvetova
Biram
Kolonade stubova koji odolevaju
Naročito one koji moraju da nose
Pale vojskovođe, nadobudne careve
Biram bajkolike svodove crkava
U vrtlogu haljina i draperija
Nemirnog mora bestidne kose
Što leluja sa pobožnih tavanica
Biram
Prizore sa zidina starih gradova
Poglede na reke i na krovove
Male Mostove večitih uzdaha
I crkve šarenih kubeta poput luša
Biram
Stare trpeljive stepenice
Kuće sa cumba prozorima
Opervažene drvenom čipkom
Starije od naših dedova
I hotele koje izgledaju istovetno
Kao na crno belim fotografijama
Biram predmete u muzejima
Sve što bije bitku sa
Nestajanjem
Istrajava i prkosi
Ja biram to
Jer biće tu kada
Se ponovo vratim
Zbog toga putujem
Biram gradove
Između večnosti
I tvog nestalnog srca.

GRADOVI
- Tanja Milutinović

Broj poruka : 319 Datum upisa : 21.04.2010

ne nosim foto-aparat na putovanja, nikada. ta sprava me obavezuje da joj posvećujem pažnju više nego onome što je ispred objektiva.
pošto sam, istovremeno, poklonik ideje vima vendersa, razvila sam svoj način da upamtim predeo, ne kompromitujući ga i ne prljajući ga veštačkim očima.

moj fiziološki foto-aparat su moji prsti, uši i nos.

još uvek nosim u jagodicama prstiju dodir karlovog mosta, njegovu hladnoću, hrapavost i vlagu. dodirnem li usnama kažiprst, probudim u sebi sliku razgovora tog zida sa rekom koja mu ljubi stopala, divlje a pokajnički, detinjasto a razbludno.

razlikujem zvuk mora koje divlja pod bičem bure od zvuka razbesnelih talasa zbog glupaka - čoveka koji je uspeo gorostasa da pokori.

sanjam uske ulice, kaldrmisane, koje su strme i nizbrdo vode ka moru; sanjam miris turskog ratluka, francuske šansone i italijanske rečenice...

Broj poruka : 127 Datum upisa : 10.04.2013

Moram videti more ove godine. Nešto me užasno vuče. Osećam da je more moj dom. Potreba je toliko jaka, da uopšte ne mogu zamisliti da se to neće desiti.
Za čime je to potreba, zapravo? Za vraćanjem u stanje pre rođenja? U sigurnu utrobu majke u kojoj nas ništa ne može dotaći? Za utapanjem? Ili puštanjem svega potisnutog i preplavljenošću?