Prozor sa pogledom na zvezde

Broj poruka : 319 Datum upisa : 21.04.2010

I sada, naravno, prošlo je šest godina... Jos nikad nisam pričao ovu priču. Kad su me drugovi ponovo videli, bili su veoma zadovoljni što me vide živa. Bio sam tužan ali sam im rekao: "To je od zamora..."
Sad sam se malo utešio. To jest... ne sasvim. Ali znam da se on vratio na svoju planetu, jer u zoru nisam pronašao njegovo telo. To nije bilo tako teško telo... A ja volim nocu da slušam zvezde. Kao pet stotina miliona zvončića...
Ali, evo, događa se nešto neobično. Na brnjicu, koju sam nacrtao za malog princa, zaboravio sam da stavim kožni kajiš! Nikada je neće moći da namesti svojoj ovci. I ja se pitam: "Šta li se dogodilo na njegovoj planeti? Mozda je ipak ovca pojela ružu..."
Ponekad kažem sebi: "Naravno da nije! Mali princ zatvara svake noći svoju ružu pod stakleno zvono, dobro pazi na svoju ovcu..." Tada sam srećan. I sve zvezda se smeju umiljato.
Ponekada opet kažem sebi: "Katkada je čovek rasejan i to je dovoljno! Jedno veče zaboravio je stakleno zvono, ili se možda jedne noći ovca iskrala nečujno..." Tada se svi zvončići pretvaraju u suze!...
Velika je to tajna. Za vas koji isto tako volite malog princa, kao i za mene, nije ni malo sve jedno da li je negde, bogzna gde, jedna ovca koju ne poznajemo, pojela ili nije, jednu ružu...
Pogledajte nebo. Zapitajte se: Da li je ovca pojela ružu ili nije? I videćete kako se sve menja...
I nijedna odrasla osoba neće nikad razumeti da to ima toliko značaja

Broj poruka : 871 Datum upisa : 27.03.2011

"Ustao je, otisao prozoru i pogledao gore gde su se izmedju lelujavih oblaka svuda videle trake tamno-svetlog nocnog neba punog zvezda...
- Pogledaj – rekao je – taj pejzaz oblaka s njihovim nebeskim trakama! Na prvi pogled bi se moglo pomisliti da je dubina tamo gde je najtamnije, ali se odmah zapaza da ono tamno i meko predstavlja samo oblake i da vasiona sa svojim dubinama pocinje tek na ivicama i fjordovima tih planina od oblaka i da tone u beskraj, u njemu stoje zvezde, svecano i za nas ljude najvisa olicenja jasnoce i reda. Dubina sveta i njegovih tajni ne nalazi se tamo gde su oblaci i crno, dubina je u jasnom i vedrom. Dopusti da te umolim: pre nego sto podjes na spavanje jos malo pogledaj u te zalive i moreuze sa tim mnogim zvezdama i nemoj odbacivati misli ili snove koji ti pri tom mozda dodju."

Herman Hese "Igra staklenih perli"

Prozor sa pogledom na zvezde Zvezdanonebovangog

Admin Broj poruka : 283 Datum upisa : 28.03.2007

Nesto je zeleo umetnik osloboditi u pogledu posmatraca i vezati ga za posmatranje mesecevih lukova mosta koji se u oblim linijama izvija culno u kamenu kao zenka u ekstazi, iznad vode.
O mostovima dozivljavam sve vise kao o tackama oslobodjenja, iako ne znam kako.

Za mene, to vise nije prelaz izmedju dve obale, vec slutnja cistog unutrasnjeg luka iznad svirepih pukotina u meni.

Admin Broj poruka : 283 Datum upisa : 28.03.2007

Zalazak sunca na reci, od sinoc jos mi traje, jasan je i gledam ga u sebi .
Zaronio sam u misli loveci ribu i nesvesno, dok sam isplivavao u stvarnost popoutno ogoljen na toj obali od svake primese ljudskog, zapazio sam kako se nebo crveni poput koze zene u orgazmu.
I srecna je njoj i slicna poslednja lepota sunca u zimski suton pre nego sto se sve zatamni i dah ti potone u sum reke bez mesecine.
A zatim, slusas kako ti dusa, otkljucana, nekud lebdi poput nomada na konju u stepi.

Prozor sa pogledom na zvezde 2mzgz7l

Broj poruka : 317 Datum upisa : 31.03.2019

MONOLOG

Pod srušenim stubovima,
između ništavila i sna
kruže moji budni sati,
slogovi tvoga imena.

Tvoja duga kosa riđana-
odblesak leta-
sa žestinom blagom treperi
na plećima noći.

Uobičajena tama sna
što izvire iz ruina
i pravi te od ničega.
Teške pletenice, zaborav,
vlažna obala noći
gde se širi, gde udara
slepo more - mesečar.

Oktavio Paz