Otvoreni Grad

grad, zemlja, nebo, ljudi
 
PrijemKAPIJA GRADAČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj seLista članovaKorisničke grupePristupi

Delite | 
 

 Kao grane smo na vetru

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
lubinovich
Admin
avatar

Muški
Broj poruka : 282
Datum upisa : 28.03.2007

PočaljiNaslov: Kao grane smo na vetru   Čet Apr 15, 2010 11:55 pm

Posmatrao sam ih cesto, kao grane na vetru
Opsedaju me.
Nekad bih legao ispod stabala i gledao
Izgubljen u liscu.

Ne znam zasto.

Kao da mi sapucu nesto na nekom jeziku
Plesom pokreta i boje.

Kao da drvece prica jedno sa drugim
I sa zemljom i nebom i sa svim bicima
Crtajuci granama reci na vetru.

Ne razumem zasto.

Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Mnogostruka Igramul

avatar

Ženski
Broj poruka : 292
Datum upisa : 21.04.2010

PočaljiNaslov: Re: Kao grane smo na vetru   Pon Jun 07, 2010 1:34 am

(...)

Najednom tada bilo mi je jasno
da ceo život je i sve u njemu kao granje,
da vraća se što bilo je nekad
i što sad cveta doživeće umiranje.

Mir neka te moj ne boli niti čudi.
Zbog sete moje nemoj se bojati.
Kad u svetu oko nas sve bude i prođe,
pesma granja će još ostati.

D. M.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Justitia

avatar

Ženski
Broj poruka : 661
Datum upisa : 27.03.2011

PočaljiNaslov: Re: Kao grane smo na vetru   Sub Sep 17, 2011 4:35 pm

VII
Poklonio mi se vetar. Poklonila se tisina. I sumrak se poklonio.
Ovo su njihove reci: Kako da nadjete granice i procitate krajeve,
ako ih uporno trazite na mestu gde ih nema?
Svako je dno - svemir necemu ispod njega.
Svako je nebo - plicak necemu iznad njega.
Kako dodirnuti kraj, kad je to samo zglob?
U provinciji barskog bilja
i trska je primer za ogromno.
Kome je oko - okean, i kitovi su mu - trunje.
Ko hoce da opipa rubove neka ne isteze ruke. Treba presaviti um.
Mozda vi i znate da letite,
ali jos niste probali na sve moguce nacine.

VIII
Poklonio sam se vetru. Poklonio se tisini. Mislim da sam razumeo.
Citava stvar je, znaci, u vatrometu hitrine
kojom se emituje i prima um u povratku.
Zato se kaze da dosezanje nije nista drugo do - prepoznavanje sopstvene poruke.
Zato se kaze da je prostor: iskustvo
kojim nas je dodirnuo sopstveni dodir
kad nam se vratio iz buducnosti.
Mozda me je to sunce pozlatilo na zalasku:
bio sam cudno smiren, sa ridjim oreolom kose.
Bio sam spreman za stvaranje.

Miroslav Antic: Mit o ptici
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika https://pariskoplava.wordpress.com/
Justitia

avatar

Ženski
Broj poruka : 661
Datum upisa : 27.03.2011

PočaljiNaslov: Re: Kao grane smo na vetru   Pet Apr 20, 2012 12:45 pm

Sirom otvoren prozor. I srce.
Sjaj na ulicama. Ili u mom oku?
Zapamcen prizor. Zar je moguce zaboraviti?
Pruzene ruke. Bez pitanja "Kamo dalje".
Pokrenuta vetrom. Prepustena pokretu.
Dodirnuta sopstvenim dodirom.
I, cudno smirena.

Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika https://pariskoplava.wordpress.com/
Psiha

avatar

Ženski
Broj poruka : 193
Datum upisa : 30.08.2011

PočaljiNaslov: Re: Kao grane smo na vetru   Sre Feb 13, 2013 9:43 pm

Reci mogu nestati, ali (o)secanja ne.

Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Kao grane smo na vetru   

Nazad na vrh Ići dole
 
Kao grane smo na vetru
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1
 Similar topics
-
» Napisah ja eto i recenziju za zbirku, Od vetra i vina, Maje Dapćević Živojinović
» Neobični izrazi i njihovo značenje
» Spomenar

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Otvoreni Grad :: DOLAZAK U GRAD :: Dobro dosli u Grad-
Skoči na: