Najbolja zemlja na svetu.
Posle voljene Srbije, moja omiljena država.
Želim da odem tamo bar na dan, bar jednom...
Zemlja izuzetnih prirodnih lepota, dobrih ljudi, stabilna kraljevina /tačnije parlamentarna monarhija/, zemlja gde su polovi apsolutno jednaki /postoji čitavo ministarstvo posvećeno toj tematici - ili je bar postojalo do nedavno - ministarstvo za jednakost polova, verovali ili ne/, zemlja gde se radi i na osnovu rada vrednuje - kud ćeš pravednije.
Zemlja koja nije trpela od ratova, kao mi vazda propaćeni. Uglavnom, definitivno jedna zdrava sredina za život...
Mogao bih na ovu temu do prekosutra neumorno da kucam...
Znam sve o Norveškoj i Norvežanima - slavim Nacionalni dan /njihov državni i narodni praznik/ svake godine, kada se svi živi okupe pred velelepnom kraljevskom palatom da pozdrave kralja Harolda V. Planiram da naučim, i već na svoju ruku, koliko je to moguće učim da govorim norveški. Biće mi relativno lako, jer mi idu od ruke jezici, a već znam engleski /govorim ga skoro kao i srpski/ i nemački /učio 4 god. u srednjoj/ - a norveški je tačno između engleskog i nemačkog...
Ali neću daviti previše - koga interesuje, tu je Google, Wikipedia, ima čak i sajt
http://www.norway.no/ ...
Kad bih tamo živeo, verujem da bih bio jako zadovoljan svojim životom.
O obrazovanju da ne pričam... Naime, studiram molekularnu biologiju. Dakle, želim da se bavim naukom. Pravom, hardcore naukom, fundamentalnim istraživanjima. A to je u Srbiji nemoguće. Manjak uslova, sve je ovde "štap i kanap" sistem...
A tamo - ne pitajte koje se pare ulažu u nauku.
Zato sanjam o tome da master studije nastavim negde u inostranstvu /svugde je bolje nego ovde po tom pitanju/. Ali, naravno, zna se koji je moj favorit - Norveška. Sistem školovanja im je isti kao ovaj po kome ja studiram. Raspitao sam se i iz prve ruke saznao da će moja diploma osnovnih studija biti priznata /kad je steknem/. A studiranje je tamo, tehnički besplatno. Kažem tehnički, jer školarine ne postoje. Ali postoje troškovi života koji nisu mali... Raspitao sam se za sve što mi treba ako krenem tamo... Rekli su mi i sve ću imati, samo jedno ne - da uplatim finansijsku garanciju za pokrivanje troškova života - po godini provedenoj tamo na studijama 80-ak hiljada kruna, iliti oko malo više od 10-ak hiljada EUR-a.
Ipak, realan život nije bajka, iako je Norveška po svemu ostalom bajkovita zemlja za mene... Doduše, teši me to što ću biti kredibilan kandidat za neku od njihovih stipendija koje u potpunosti pokrivaju troškove...
Ali, ako stipendiju ne dobijem /konkurencija je sigurno velika/ - ceo san rasprskava se u paramparčad.
Ali, šta bude, biće, živeti se mora...
Sutra je novi dan - čekaju me obaveze koje će me, ako ih izvršim uspešno, približiti mojoj zemlji iz mašte, tj. njenom oličenju među ternutno postojećim zemljama...
P.S. Znam da je tamo hladno, ali ne smeta meni zima, ja sam zimsko dete, u januaru rođen... A sem toga, iznenadili biste se koliko je u južnim delovima zemlje umerenija klima nego što bi se očekivalo za sever Evrope...
P.P.S. Pišite i vi na ovu temu, ako samo promil mislite da bi terbalo... Ako među vama ima, poput mene, "Vikinga", voleo bih da razmenimo mišljenja.
Podrav, i živi bili!!!