Sve

Sve je na prodaju


Hladno mesto pored mene,
u postelji od bola,na usnama
jos uvek slova tvoga imena,
neke nepoznate zene oko moga stola
a ja daleko negde s tobom jos u mislima


Intro
Tamo negde je srce moje,
uporno do tvojih lazi
na utehu trazi ostalo
tamo negde sa tobom je moja dusa
tebi da ruke pruza,ja sam je poslao


Refren
Sve je na prodaju,i ove usne i ove ruke
nek me imaju,sve sto na tebe secaju
na prodaju i zrno srece i grumen tuge
meni ostaju,moje stare zablude
(da si me li volela, al nisi)


Nemam kome da se vratim i kome da se nadam
u tvome oku,ostale su moje nade sve
daj da i ovu turu platim,ma idem dok je vreme
da dusmani u oku mome,suzu ne vide

Sezona kiša crta krugove koji se dodiruju

Svakog jutra trampila bih poslednje sećanje na mirise za svežu razderotinu u kojoj mogu namirisati samo sopstvenu krv. Na bogatoj pijaci osećanja dugo bih stajala uz svoje prostrte žudnje i nudila ih.. ko da više. Rasprodavala sam bol za melanholiju, a tugu za ravnodušnost. Neožaljeno sam poklanjala. Do sumraka ostajala gole duše. S crvenim tragovima udaraca u zamućenom pogledu zadobijenih od onih koji su otimali moju muku bogateći se licemerjem. Laka.
Za tračak vremena pre potpunog mraka u kome bih bila slobodna od uspomena. Grčevito stiskajući naprsli sat koji otkucavaše snagom zvonika na katedrali, tržeći sklonište u noćnoj tmini, iznova bih se uvijala prošlim nadama, zgrčena, jer samo je prošlo moglo da mi dodje u samoći i da me ušuška ljubavlju. Nemirnim snovima lakomisleno otvarala vrata onom istom asortimanu očaja koji bi izjutra vapio da bude otudjen.

Proizvodila sam sebe, sve manje vrednu ne bih li se dočepala bede u kojoj više ništa neću imati nikome da ponudim. . Za malo mira. Rasprodaja je, potrošači, završena.

Duša nije na prodaju...

...a dao bih i nju...

... prekasno.

Eh ...ehhh

Srecno ozenjen je tek onaj covek koji razume svaku rec koju njegova zena
nije rekla.
Hickok

Menjam okrajak zime za jedan suncani sat.

Menjam predivan pogled na tresnju pod mojim prozorom za jednu toplu rec i iskren osmeh.

Treba verovati u ljudsku dobrotu, proniknuti kroz izmučene maske, svako nosi svetlost u sebi.



Trešnju zadrži nek ti izmami osmeh, imam već tri.

Hvala Angerona
Ovog zaleđenog jutra tvoj predivni osmeh mi je doneo radost i toplinu...

Prodajem sve snove samo za jednu ruku koja će uvek biti tu...

Tako sam srećna danas, čini mi se, mogla bi zagrliti ceo svet.
Dajem po jedan osmeh, stisak ruke i stručak ljubičica da ulepšaju dan svima kojima je to potrebno.

.

Juce mi se desilo nesto neobicno dok sam bila sa sinom na igralistu. Naime, neka starija zena je pokusala da mi proda detelinu sa cetiri lista. Nije mi toliko neobicno to sto se desilo, vec ceo nas dijalog i emocije koje sam imala bile su cudne. Ona je pokazala detelinu (sveze ubranu), ja rekoh da je odlicno sto ju je pronasla, da se to retko nalazi. Ona odgovori da je uvek to mogla, da ih je jos kao mala pronalazila lako, ali da joj nije jasno zasto to ljudi smatraju srecom. Posle toga je ispricala nesto cudno iz cega sam shvatila da mi nudi da je kupim, da su joj i drugi placali za to. Pomislih tada da mi nije potrebna ta detelina, jer nije moja. Kako mogu dati novac za srecu? I odbila sam je. Uostalom, pomislila sam, ja vec imam sve sto mi je potrebno. Ali onda sam razmisljala da je njoj mozda potreban novac. Delovala je zaista kao da je to jedino sto ima. Ali ona nije trazila novac, trazila je da proda detelinu koja znaci srecu, a to je ono sto nisam htela da kupim. Jos uvek o tome razmisljam...

.

Prodajem sve iluzije, snove, besvest, laz. Trazim istinu i ne pitam koliko kosta. Ali i moj novac je lazan.

Idem kao prosjak od jednog do drugog i pitam: Imas li ti moj odgovor? A ti?
Ne prodajem vise nista, ne kupujem vise nista. Ne trazim vise nista.