Čežnja ili žudnja

Usamljenost koja vrca iskricama.Vatreni kamen duse,osvetljava njen mrak.
Osecam u meni se radja vec rodjeno.
U ledenom jezeru duse,akumulirala sam tugu,a znam da bi bilo bolje da sam je pustala da tece,suzama niz lice ili jecajem iz grla.
Prepoznajem bat koraka,koji seda na praznu klupu,naspram fontane.
Gledam kapljice rastrcane iz fontane,i ponesu me u vecnost ili beskonacnost.
Moja ljubav sapuce to je ceznja.Moje srce odgovara to je zudnja.
Miris poljskog cveca vraca secanje na vrele poljupce na bas ovom mestu,skrivenom iza stabla.
On sa klupe baca nocice u fontanu kao ranije.Ali zelje nisu vise iste.Plomp...plomp...odjekje sa povrsine Fontane.
Tisina je svuda oko nas.Cini mi se da ce cuti moje otkucaje.Zgrcih telo jos vise.
Odvazna ptica sa slomljenim krilom prhnu put oblaka,bolno.Izadjoh iz sklonista i pruzih ruku vlaznih dlanova.Pogled neke nepoznate daljine odmeri me celu.Glas jasan odsecit,rece smrsala si jos.Ta primedba protresla mi je telo.Ceznja i zudnja za njim zive u ledenom jezeru moje duse.

Čežnja i žudnja postoje samo za Jednim. Sve drugo je deo igre, iluzije, senke. Čežnja i žudnja su osećaj odvojenosti, odbačenosti, izdvojenosti.

Postoji samo momenat sada, svesnost da jesam, postojim. I beskrajne dubine tog osećaja. Doticanje. U tom osećaju nema nedostajanja, nema otcepljenosti. Sve biva obuhvaćeno, pa i čežnja, žudnja, tuga, tišina, kao i voljenje, radost, izrečeno, doživljeno.

I postoje momenti kada to zaboravim.