Antoine de Saint-Exupéry, Mali Princ

Nestao je negde iznad zemlje. I to je cudesno, iako je to mozda pad u modro ili u plamen.

Ne zna se, tacnije. Nemacki ratni dnevnici ne navode da je tog dana oboren ijedan avion. Neobicno, devet godina ranije, pored ostalih padova s avionom, imao je i jedan pad u Libijsku pustinju. Preziveo je, spasao ga je jedan beduin. Zanimljivo je da je godinama pre vec bio u pustinjama Sahare kao upravnik jednog malog zabacenog aeodroma. Tu je imao je drvenu kolibu i u njoj slamaricu. Iako izolovan zaljubio se u taj grub predeo za koji kazu da mu je kasnije posluzio za pozadinu Malog Princa.

Mozda je jednostavno samo promenio pravac leta i odleteo natrag u pesak, vetar i zvezde, tamo gde je jedino bio sretan.

I to bi bilo cudesno.

...

Uzeo sam nocas olovku u levu ruku, iskosio glavu u desno, a zatim na belini papira prepisivao iz Malog Princa:

"Tada se pojavi lisica: Dobar dan, reče lisica. Dobar dan, pristojno odgovori mali princ koji se okrene, ali ugleda ništa. Evo me ovdje, reče jedan glas, pod jabukom.

Tko si ti? upita mali princ. Vrlo si lijepa... Ja sam lisica, reče lisica. Dođi da se igramo, predloži joj mali princ. – Tako sam tužan".

Odusevi me neobicno moj deciji rukopis rukom kojom ne pisem. Uspravna i obla, nevesta a citka slova. Ispisujem ih pazljivo i ne osecajuci strah da cu povrediti papir i razoriti belinu ostavljajuci svirep trag iza sebe, kao varvarin u vrtu.

- Zbogom, odgovori lisica. Evo moje tajne. Sasvim je jednostavna: čovek samo srcem dobro vidi. Suština se očima ne da sagledati.

- Suština se očima ne da sagledati, ponovi mali princ da bi zapamtio.
- Vreme koje si uložio oko tvoje ruže čini tu ružu tako dragocenom.
- Vreme koje sam uložio oko moje ruže... reče mali princ da bi zapamtio.
- Ljudi su zaboravili tu istinu, reče lisica. Ali ti ne treba da je zaboraviš. Ti si zauvek odgovoran za ono što si pripitomio. Ti si odgovoran za tvoju ružu...
- Ja sam odgovoran za svoju ružu, ponovi mali princ da bi zapamtio.