U potrazi za snom i vizijom

.

Oporavak

Dozvoli mi da zamislim kako se vraćaš kući
iz tame, između tela i uma,

dajući znake života
kao što drveće maše iz senke.

Čitave si dvorane znala da ućutkaš
samo jednim bleskom svoje domišljatosti,

nekim si muškarcima ovladala
čistim mirisom, čistim stavom.

A sada tvoj najbolji trik:
da ponovo započneš život koji se završava
pretvaranjem u zlato.

U septembru (mesecu koji se stara o svim
ostalim)
dozvoli mi da prizovem tvoje najbolje crte,

da nekako uhvatim nedodirljivost
života, poput ogledala.

Džejms Bern
(iz zbirke "Kuća koja iščezava")

Zamislim svet kao drevnu, zelenu kornjacu kako leno pluta okeanima kosmosa, a u njenom oklopu smo svi mi, zametci, njena mladuncad.
Neobicno, ne umem je drugacije zamisliti nego slicnoj jednoj kornjacici koju sam kao decak jednom pronasao, ulovio i uporno joj kuckao u oklop da bi izasla van.

~ Evo ti nista i drzi ga cvrsto. ~ Iz momenat u momenat, danima, godinama. Oseti pod prstima taj prijatan prostor, trenje, strujanje. Ceznju. Oseti sebe u tom prostoru.
A onda, jednom, samo stegni jace. Stegni svom snagom, dok te sam stisak ne zaboli, do same granice izdrzljivosti. Potom, u momentu kada osetis da ne mozes dalje, da je prajako, pretesko, da povredjujes sebe tim stiskom, da uzasno boli.., stisni jos jace! Predji granicu izdrzljivosti, oseti taj prelaz u neki drugi aspekt postojanja, u neku drugu vibraciju.
I pusti tada! Celim bicem pusti to nista za sta si se toliko cvrsto drzao. Pusti kao najdragoceniju stvar, kao najvecu vrednost koju imas. Pusti taj prostor, taj nagovestaj beskraja, slobode, to sto te je vuklo dalje, stvaralo ceznju, bol zbog neispunjenosti! Pusti i nestani u tom nistavilu. U prostoru koji si nekoliko trenutaka (ili eona?) pre toga cvrsto drzao zarobljenog. Zarobljenog u sopstvene granice.

Mislim da se secam.
Ne volim kad se topi sneg. Ne ovako naglo. Topao vetar u nozdrvama. Bezglasne ptice u visokom letu.
Iscezava nevino belog. Kad hodam tonem u tesku zemlju i nemam gde jer reke su mutne i nebo.
Neka neko odapne strelu visoko. Neka sve bude u plamenu.
Mislim da se secam.
Lisce ce ponovo biti zeleno, nebo plavo, sunce blistavo a moja dusa vedra.

"Sve sto nemam ..imam kada zatvorim oci..."