Fridrih Niche, Mit o Coveku

Jednom, verovao je u oslobodjenog coveka. Recimo onog koji se nece bojati prastarih totema urezanih u sebi. Coveka koji nece imati strah od smrti, strah od bozanstva. Recimo onog koji se nece svezati cinom vere verujuci u svemocno iznad sebe, bilo to bog ili ideja, i tako osecati se zasticen, siguran, voljen, besmrtan. Coveka koji ce voleti jedino onaj zivot koji zgrabi u svojim snaznim prstima.

Über alles, über alles in der Welt - verovao je i pevao o slobodi coveka odlucnog da istrazi svoje blistavo postanje i svoj tamni pad. Coveka nevezivanja, coveka bez sklonista i stita, vecnog lutalicu ispod vecnosti bezglasnih zvezda.

U tome je velicina misli tog u ludilo palog Nichea. Jedini od svih nije od coveka zatrazio da veruje. Jedini nije zatrazio utehu.

Ko je bio Fridrih Niche?

U zanosu, blistav tragican um koji je naslutivsi lepotu coveka oslepeo od nje. I ostao posve zatocen u tu viziju Nagog kako ponosno hoda ispod ostrica kosmosa oslobodjen verovanja u bilo sta sto bi ga zastilo. Divlje i svirepo bice slobode zedno besmrtnost iako otvoreno prihvata da bude suoceno sa svojom smrtnom sudbinom.

Zanosno, verovao je u coveka vise nego sto vernici veruju u Boga. Über alles, über alles in der Welt, Niceov covek je licnost. Covek je Niceova religija. Verovatno, kao i kod svakog proroka, posle odanog verovanja i dolazi to svirepo stradanje.