Otvoreni Grad
grad, zemlja, nebo, ljudi
|
| | | Autor | Poruka |
|---|
*F-E-N-I-K-S*
Broj poruka : 117
Godina : 62
Datum upisa : 05.05.2007
 |  Naslov: Prvi stanovnik u gradu  Sub Maj 05, 2007 5:14 pm | |
| Kucica u cvecu -palme oko nje .... prva cigla  |
|   | | *F-E-N-I-K-S*
Broj poruka : 117
Godina : 62
Datum upisa : 05.05.2007
| | Naslov: Re: Prvi stanovnik u gradu Ned Maj 06, 2007 2:42 pm | |
|  Zidine dvorca biće slične zidovima Jerusalima, osetićeš da to mesto odiše svetošću. Vetrovi koji će odnekud zaduvati biće blagi a ti ćeš se setiti pesme koju ti je majka pevala uspavljujući te jedne večeri kada si imala samo dve godine života, mada se ljudi obično toga ne sećaju. Tek si učila pokrete, upijala reči, privikavala se na oblike stvari. Bila si gost u jednom svetu koji nisi birala i zarobljenik u telu deteta, a ona je tako lepo pevala. Bila je mlada i imala je tvoj oblik očiju a ti nisi imala moć da joj kažeš da nikada ne prestane sa tim, da ne dozvoli da dođu neke druge večeri u kojima će tišina pevati a majke zaćutati. Međutim, ovog trenutka, ta pesma će biti tako živa i ti ćeš je zapevati dok budeš koračala ka dvorcu. Začudo, ta pesma će biti SEZAMEOTVORISE za kapije dvorca, osetićeš kako padaju teška vrata, osetićeš tu silinu i pomisliti: Nije li ovo samo slučajnost? Ali u božijem delu nema slučajnosti i na kraju ćeš morati to sebi da priznaš. Ući ćeš i odmah ćeš shvatiti da si tu već bila nekada ali nikada nećeš zaista doznati kada i kako. Dvorac će imati hiljadu soba ali ti se nećeš dvoumiti, jer ćeš shvatiti da ideš ka jednoj posebnoj sobi mada nećeš znati šta te čeka tamo. Sedeću ti okrenut leđima na prestolu od slonove kosti i kada uđeš znaću da si to ti. Pitaću se kako te znam a da te nikada ranije nisam sreo, ali će odgovori biti brojni i dolaziće sami od sebe. Nekima ću verovati, a neke puštati da odu sa otkucajima sata koji će biti od masivnog drveta i star hiljadama godina, zapravo biće stariji od vremena |
| | | | *F-E-N-I-K-S*
Broj poruka : 117
Godina : 62
Datum upisa : 05.05.2007
| | Naslov: Re: Prvi stanovnik u gradu Uto Maj 08, 2007 12:26 pm | |
| Pomalo zardjalim ključem upornosti, okačenim o crven konac oko struka, s mukom otvaram zamandaljena vrata memljive prošlosti. Kroz tminu i zavesu paučine nazirem naslagane davno zaboravljene kutije snova i jedan usamljeni otoman za dvoje koga su progrizli moljci. U nozdrve se uvlači nezdravi zadah ustajalog vazduha, vazduha koji je to nekada bio. Pored zagašene vatre rasutim iluzijama gotovo ohladjen pepeo strasti.
Opirem se nagonu da brže bolje pobegnem u bezbednu sigurnost ne diranja uspomena. Da zaštitim sebe od mukotrpnog raspremanja onoga što uvek zlokobno preti da se više neće urediti. Stisnutih vilica otvaram šaku pobelelu od grčevitog stiskanja tamnjana ostavljenog mi na čuvanje. Smirujem disanje i ispravljam ledja. To moje sklonište od bola dočekuje rituale čuvanja riznice opstanka.
Ostavljam otvorena vrata za sobom( po navici), raskrilim oba zamućena okna, pustim zrake svetlosti i miris drveća, trave i cveća... Zavrnem rukave tvoje omiljene nebesko plave košulje na mojim rukama, i krenem lagano i sistematski da pajam, da izbacujem sve nepotrebne zaostale bauke, istresam ćilim na kojem još žive maštovite šare, prelepe boje radosnog iščekivanja, pevušim vedru ptičju molitvu za zdravlje, čistotom bistrih brzaka pljusnem po starim ranama, rasprostirem snežno bele uštirkane i mirisne čaršave beline, do uzglavlja zamirišem grančicom bosiljka i stručkom ruzmarina.. nehajno je gurajući pod jastuk od ljubavi. Pogled mi pada na davno uramljenu sliku jedne mladosti i blaženstvo me obuzima dok je s ljubavlju privijam na već vidno usahle grudi. Ikona za moje mirne snove. I na kraju još ulubljene lončanice sa žutim nevenom i muškatlama zasadjenim u zemlju nade. Bašta I zrele dunje u prozoru kao svetionik po kome ćeš me u svakom trenutku pronaći.
Ko zna.. Možda mi jednog dana i uspe vera. Možda trudom, i dobrom voljom, zrncem prevrtljive sudbine, nekom dugo očekivanom iznenadnom srećom, udahne životom zaboravljeno stanište mojih nada. Uporna stanarica pod strehom jednom pošteno ispečene gline. Dolivenom ulju od maslina upaliti fitilj.. preostalim palidrvcetom, pažljivo da se uzaludno ne zanjiše kandilo. I napiti se crvenoga vina. Budućnost uvek dolazi sama. Nazdravljam joj, u ime dobrodošlice, čekajući da hroma pridje domu na kraju zabačenog puta.
Moj pas još uvek ne ujeda na kapiji....a ti volis pse
Okreni se
i idi dalje
mici kamen po kamen
planinu
uhvati u narucje
nizinu
i odmaraj
Cekam te
Dodirni toplinu
i drzi je drzi
Ne daj muci
da niz prste klizi
Ubrzaj korak
i budi jak
jer uspon nije
nimalo lak
mahni mi rukom
i daruj mi
bar neki znak
znak ljubavi
|
| | | | *F-E-N-I-K-S*
Broj poruka : 117
Godina : 62
Datum upisa : 05.05.2007
| | Naslov: Re: Prvi stanovnik u gradu Ned Okt 07, 2007 2:24 pm | |
|  POVRATAK
Na pola puta
zastadoh. Okrenuh leđa vremenu
i mjesto da hodam po budućem
»nitko me tamo ne čeka«
vratih se da hodam po prohodanom.
Napustih red u kojemu svi
od početka početaka iščekuju
ulaznicu, ključ, presudu,
dok razočarana nada čeka
da se otvore vrata vjekova
i da netko rekne: nema više vrata
i nema vjekova.
Prokrstario sam ulice i trgove,
sive kipove u hladnoj zori
i živi vjetar medu mrtvima.
Nakon grada polje, a nakon polja
noć u pustinji:
moje srce bijaše noć i bijaše pustinja.
Poslije bijah kamen na suncu, kamen i zrcale
I odmah iza pustinje i ruševina
more, a iznad mora crno nebo,
beskrajna ploča s izlizanim slovima:
zvijezde mi ništa ne otkriše.
Stigoh na kraj. Vrata oborena
i anđeo bez mača, pospan.
Unutra, vrt: ispremiješano lišće,
disanje gotovo živa kamenja,
dremovnost magnolija i gola svjetlost
među istetoviranim deblima.
Voda s četiri ruke zagrljena
sa zelenom i rujnom livadom.
Po sredini, stablo i djevojka,
kosa od ptica i ognja.
Golota me nije smetala:
već bijah kao zrak i voda.
Pod zelenom svjetlošću stabla,
usnulo u travi,
bijaše dugo pero,
ostavljeno od vjetra, bijelo.
Htjedoh ga poljubiti, ali glas vode
izazva moju žeđ i tad me njena prozirnost
pozove da se promatram.
Vidjeh kako jedan lik drhti u njenoj dubini,
jedna svinuta žeđ i jedna razbita usta,
- o stari pohlepniče, trsu, besmislena vatro!
Pokrih svoju golotu. Krenuh polako.
Anđeo se smiješio.
Dunu vjetar i pijesak me zaslijepi.
Vjetar i pijesak bijahu moje riječi:
ne živimo; vrijeme naš život živi.
O.Paz. |
| | | | *F-E-N-I-K-S*
Broj poruka : 117
Godina : 62
Datum upisa : 05.05.2007
| | Naslov: Re: Prvi stanovnik u gradu Sre Dec 05, 2007 6:17 am | |
| Dugo me nije bilo ...
ostalo je ovde nesto ...slicno mom cekanju |
| | | | *F-E-N-I-K-S*
Broj poruka : 117
Godina : 62
Datum upisa : 05.05.2007
| | Naslov: Re: Prvi stanovnik u gradu Sub Nov 22, 2008 2:53 am | |
| Samo da pocistim malo .... Budite radosni kad god vam se za to pruža mogućnost, i kad god za to nalazite snage u sebi, jer trenuci čiste radosti vrede i znače više nego čitavi dani i meseci našeg života provedeni u mutnoj igri naših sitnih i krupnih strasti i prohteva. A minut čiste radosti ostaje u nama zauvek, kao sjaj koji ništa ne može zamračiti... Ivo Andrić  Ne bi sjala ovako jako ova moja lijepa avlija ja bi svjetlo zvao mrakom da te nije Alija ...Dino Merilin |
| | | | *F-E-N-I-K-S*
Broj poruka : 117
Godina : 62
Datum upisa : 05.05.2007
| | Naslov: Re: Prvi stanovnik u gradu Sub Nov 29, 2008 5:15 am | |
| Napajajuci tobom svoje misli
kao narkoman
od tvojih tvojih dodira
flesom ljubavi funkcionisem
Tu u tvom zagrljaju
zavlacim se jos dublje
u unutrasnjost tvoje toplote
Vrhovima prstiju prelazim
po tvojoj kozi neizbrisive tragove
mojih dodira i poljubaca
dok ti otkucaje srca
osluskujem ...
F-e-n-i-k-s |
| | | | Sponsored content
| | Naslov: Re: Prvi stanovnik u gradu | |
| |
| | | | |
Similar topics |  |
|
| | Dozvole ovog foruma: | Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
| |
| |
| |
|
