Odlomak iz knjige Zlatna beležnica, Doris Lesing
“Ma jesam. Ali s vremena na vreme volim da se podam udobnostima i komforu. Ne, nisam ni svetica, ali ću postati gurač stene uz planinu.”
“Šta je to?”
“Postoji velika crna planina. To je ljudska glupost. Postoji grupa ljudi koja gura stenu naviše. Kada odmaknu nekoliko koraka, nastupi rat ili neka pogrešna revolucija i stena se skotrlja – ali ne do dna, ona nekako uvek ostaje nekoliko centimetara iznad polazne tačke. Stoga grupa ljudi udruži svoje mišiće i ponovo je pogura. A na vrhu planine stoji nekoliko velikih ljudi. Ponekad pogledaju u nas, klimnu glavom i kažu: Odlično, gurači stene su još uvek na dužnosti. Ali, u međuvremenu, mi meditiramo o prirodi svemira, ili šta će biti kada se svet ispuni ljudima koji ne mrze, ne pate i ne ubijaju.”
“Hmm. Voleo bih da budem jedan od nekolicine velikih na vrhu planine.”
“Na našu žalost, oboje smo gurači stene.”