Presna kuhinja zivih boja

Danas sam istrazivao sa zacinima.
Ukus cvekle ne podnosim iako je uz nju u blenderu jako prisustvo mrkve, jabuke, pomorandze i limuna. No, posle par neuspeha od kojih je jedan bio i sa renom, izmenio sam potpuno dozivljaj dodatkom meda, cimeta i anisa. Neobicno kako anis ima divan zvuk slatke svezine u ustima i u harmoniji sa cimetom daje onaj neophodan tonalitet koji ponistava ostrinu iz crvenog.

Iako sam rasni mesozder, osecam sve vise potrebu da putujem i drugacijim tokovima ishrane. Ne znam da li cu umeti jedan obrok presne hrane da podnesem a da ne budem gladan odmah posle, ali kao hrana izmedju - carobno mi je.

Opsedaju me mocne boje povrca i lakoca postojanja posle. Svest da niko ne mora biti povredjen da bih bio sit i snazan.

Evo kako prizivam neduznu belinu mleka.
U blender idu: solja badema kojeg prethodno ostavis potopljenog u vodi preko noci, zatim tri solje vode, malo vanile, malo meda, par zrnca soli.
Zaista bude lepo sve od badema. Jedno drvo sam posadio u mom dvoristu, i cvetovi su mu divni.