Naslov: Kao grane smo na vetru Čet Apr 15, 2010 11:55 pm
Posmatrao sam ih cesto, kao grane na vetru Opsedaju me. Nekad bih legao ispod stabala i gledao Izgubljen u liscu.
Ne znam zasto.
Kao da mi sapucu nesto na nekom jeziku Plesom pokreta i boje.
Kao da drvece prica jedno sa drugim I sa zemljom i nebom i sa svim bicima Crtajuci granama reci na vetru.
Ne razumem zasto.
Mnogostruka Igramul
Broj poruka : 321 Datum upisa : 21.04.2010
Naslov: Re: Kao grane smo na vetru Pon Jun 07, 2010 1:34 am
(...)
Najednom tada bilo mi je jasno da ceo život je i sve u njemu kao granje, da vraća se što bilo je nekad i što sad cveta doživeće umiranje.
Mir neka te moj ne boli niti čudi. Zbog sete moje nemoj se bojati. Kad u svetu oko nas sve bude i prođe, pesma granja će još ostati.
D. M.
Justitia
Broj poruka : 871 Datum upisa : 27.03.2011
Naslov: Re: Kao grane smo na vetru Sub Sep 17, 2011 4:35 pm
VII Poklonio mi se vetar. Poklonila se tisina. I sumrak se poklonio. Ovo su njihove reci: Kako da nadjete granice i procitate krajeve, ako ih uporno trazite na mestu gde ih nema? Svako je dno - svemir necemu ispod njega. Svako je nebo - plicak necemu iznad njega. Kako dodirnuti kraj, kad je to samo zglob? U provinciji barskog bilja i trska je primer za ogromno. Kome je oko - okean, i kitovi su mu - trunje. Ko hoce da opipa rubove neka ne isteze ruke. Treba presaviti um. Mozda vi i znate da letite, ali jos niste probali na sve moguce nacine.
VIII Poklonio sam se vetru. Poklonio se tisini. Mislim da sam razumeo. Citava stvar je, znaci, u vatrometu hitrine kojom se emituje i prima um u povratku. Zato se kaze da dosezanje nije nista drugo do - prepoznavanje sopstvene poruke. Zato se kaze da je prostor: iskustvo kojim nas je dodirnuo sopstveni dodir kad nam se vratio iz buducnosti. Mozda me je to sunce pozlatilo na zalasku: bio sam cudno smiren, sa ridjim oreolom kose. Bio sam spreman za stvaranje.
Miroslav Antic: Mit o ptici
Justitia
Broj poruka : 871 Datum upisa : 27.03.2011
Naslov: Re: Kao grane smo na vetru Pet Apr 20, 2012 12:45 pm
Sirom otvoren prozor. I srce. Sjaj na ulicama. Ili u mom oku? Zapamcen prizor. Zar je moguce zaboraviti? Pruzene ruke. Bez pitanja "Kamo dalje". Pokrenuta vetrom. Prepustena pokretu. Dodirnuta sopstvenim dodirom. I, cudno smirena.
Psiha
Broj poruka : 194 Datum upisa : 30.08.2011
Naslov: Re: Kao grane smo na vetru Sre Feb 13, 2013 9:43 pm