Zivote moj, volim te

Onaj ko izdrzi pauzu, pobedio je. Bila preduga, bila bez nade, iako je konacna, potrebno je izdrzati.

Samo onaj ko je u pauzi zavoli zivot.
Kad je u praznini, kad je u nistavilu, odbacen od zveri, ljudi i bogova,
Kad se sve kapije pred njim zatvore, i ostane potpuno sam kao poslednji covek na svetu,
Tad se zaista rodi, tad mu se zivot budi, tad peva svoju strasnu himnu zivota.

Koja je tvoja himna?

greskica

Ziveti ....preziveti .... doziveti .... odziveti ....
Zivot je lep ako umes da igras na bilo koju kartu zivota ....

Ako - Radjard Kipling (Rudyard Kipling)
( u prevodu Ive Andrica)

Ako mozes da vidis
unisteno delo svoga zivota,
i bez jedne reci da ga ponovo gradis,
ili da bez uzdaha ili protesta,
podneses gubitak onoga sto si dugo tekao;
ako mozes da budes zaljubljen, ali ne i lud od ljubavi,
ako mozes da budes jak, a da ipak ostanes nezan,
da ne mrzis one koji tebe mrze,
a da se ipak boris i branis;
ako mozes da slusas kako tvoje reci
izvrcu nevaljalci, da razdraze glupake,
i da cujes kako luda usta o tebi lazu,
a da sam ne kazes ni jednu laz;
ako mozes da sacuvas dostojanstvo i slavu,
ako mozes da budes skroman,
iako si savetodavac kraljeva,
ako mozes da volis svoje prijatelje kao bracu,
a da ti ni jedan ne bude sve i svja;
ako znas da razmisljas, da posmatras i upoznajes,
a da nikad ne postanes skeptik ni rusilac,
ako znas da sanjaris, a da ti san ne bude gospodar,
da mastas, a da ne budes samo mastar;
ako mozes da budes cvrst, ali nikad divalj,
ako mozes da budes dobar,
ako mozes da budes pametan,
a da nisi cistunac i sitnicar;
ako mozes da zadobijes pobedu posle poraza,
a da te dve varke podjednako primis,
ako mozes da sacuvas hrabrost i glavu,
kad je svi ostali izgube.
Tada ce sreca i pobeda
biti zauvek tvoji poslusni robovi,
i ono sto vise vredi nego slava:
Bices Covek Sine moj!

Moja himna je u ocima ljudi koje volim.
Gledam u te zenice i mislim kako je lepa i cudesna tajna sakrivena iza njih.
Prokletstvo je sto smo tako krhki i kratkotrajni, a toliko je tajni sakriveno u tudjim ocima.
Zaviriti u drugo ljudsko bice, bar na tren, vredno je svega ostalog.

Ako ti jave: umro sam
a bio sam ti drag,
mozda će i u tebi
odjednom nešto posiveti.

Na trepavicama magla.
Na usni pepeljast trag.
Da li si ikad razmišljao
o tome šta znači živeti?

Ko sneg u toplom dlanu
u tebi detinjstvo kopni.
Brige...
Zar ima briga?
Tuge...
Zar ima tuga?
Po merdevinama mašte
u mladost hrabro se popni.
Tamo te čeka ona
lepa, al lukava duga.

I živi!
Sasvim živi!
Ne grickaj kao miš dane.
Široko žvaći vazduh.
Prestiži vetar i ptice.

Jer svaka večnost je kratka.

Odjednom nasmejani
u ogledalu nekom
dobiju zborano lice.

Odjednom: na ponekom uglu
vreba poneka suza.

Nevolje na prstima stignu.
Godine postanu sivlje.

Odjednom svet, dok hodaš
sve više ti je uzan
i osmeh sve tiši
i tiši
i nekako iskrivljen.

Zato živi, al sasvim!

I ja sam živeo tako.
Za pola veka samo
stoleća sam obišao.

Priznajem: pomalo luckast.
Ponekad naopak.
Al nikad nisam stajao.
Večno sam išao.
Išao...

Ispredi iz svoje aorte
pozlaćen konac trajanja
i zašij naprsla mesta
iz kojih drhte čuđenja.

I nikad ne zamišljaj život
kao uplašen oproštaj,
već kao stalni doček
i stalni početak buđenja.

Svi su naši dani tuđom rukom odbrojani.

Tek sada, ovde shvatila sam koliko nepotrebnih reci izgovaramo, kolika je buka svuda oko nas. Toliko toga cujemo, pomislimo, procitamo, zapocnemo... a nista ne radimo potpuno, celi. Ne ostavimo dovoljno prostora, ne zastanemo da udahnemo trenutak u potpunosti. Koliko samo jurimo, brzamo, pokusavamo da zgrabimo sto vise, da odemo sto dalje. A gde? I sta? Kad god pogledas u ruke one su i dalje prazne, a srce ispunjeno ceznjom za dubinama, prostranstvom, potpunoscu.

Stati. Osetiti. Ispuniti. Stopiti se sa ceznjom i biti u toj dubini i prostranstvu, ceo, tu. Staviti dlanove na lice i upiti njihovu toplinu. Trebalo bi da je dovoljno.

"Ako mi život krila skrati i sneg u oku počne da veje, znam, bar se neću pokajati što sam umeo da se smejem."
M.Antić