Luda. Džoker. Karta koja je višak. Ona koja nije deo igre i jeste. Nema temperament, karakter, ličnost. Nema sudbinu, ni prošlost. Oslobođena je odgovornosti, posledica delovanja. Niko je i ništa. Samim tim je izvan sila, tamasa, rajasa i satve. 22. karta, nakon tri ciklusa od po 7 karata. Tačka percepcije, čista svest. Luda je jer živi u svojoj stvarnosti u svom prostoru. Budala. Glupan. Idiot. Nula, ništa. I čista svest. Oslobođena težine. Težina i lakoća jednovremeno. Spremna da zakorači iznad provalije, bez straha od smrti, propadanja, gubitka. Nesvest. Nadsvest. Nula, ništa. Poništaj. Praznina. Ne odražava, ne reflektuje.
Da li postoji susret dve praznine, dve lude? Luda je cela prostor. Druga luda je cela prostor. U susretu one nisu veći prostor. Nema doticanja, nema dodira. Za doticanje je potrebna ličnost, nešto što odjekuje, što ima oblik i pravi vibraciju, zvuk.
Karta 0, LUDA“I videh još jednog čoveka.
Umoran i hrom vukao se on prašnjavim putem, preko beživotne ravnice pod pržećim zracima sunca.
Zureći glupo pored puta uperenim pogledom, sa polusmeškom, polugrimasom zamrznutom na svom licu, puzio je ne videći i ne znajući kuda, zaronjen u svoje sopstvene himerične snove, koji su se večno kretali u istom krugu.
Ludina kapa i zvonca bili su na njegovoj glavi okrenuti unazad. Njegovo odelo bilo je pocepane na leđima. Divlji ris sa užagrenim očima skočio je na njega iza kamena i zario je svoje zube u njegovu nogu.
On se sapleo, skoro pao, ali se odvukao još dalje, noseći na svojim leđima vreću punu nepotrebnih, beskorisnih stvari, koje ga je jedino njegova ludost prisiljavala da nosi.
Napred je put uz koji je stajala grabljivica. Duboka provalila čekala je ludog putnika… i ogromni krokodil sa razjapljenim čeljustima ispuzao je iz ambisa.
I čuh Glas koji mi reče:
“Gle, to je isti Čovek.”
U mojoj glavi se sve pobrkalo.
“Šta je u njegovoj vreći?”, upitah ja, ne znajući zašto.
Nakon duge tišine, Glas odgovori:
“Četiri magijska simbola, čarobni štap, pehar, mač i pentagram. Budala ih uvek nosi sa sobom, ali on ne razume šta oni znače.”
“Zar ne vidiš da si to ti, ti sam?”
I sa osećajem užasa, osetih da sam i ta Luda ja.”
(Preuzeto iz knjige: P.D. Uspenski “Novi model univerzuma”, Simbolizam Tarota)