Prijava na konkurs za posao

Dragi buduci poslodavce,

Pre nego sto me pitas bilo sta, zelim ja da pitam. (danas rasprodajem sva pitanja, pa da iskoristim trenutak). Elem, imam previse godina i previse uzalud potrosenog vremena. Moram, pre nego sto kazem nesto o sebi, da upoznam onoga ko ce da me vodi. Jer, istina je: ja ne umem da vodim. Nisam taj tip, iako imam jaku pokretacku energiju. Ali sam tip koji bi mogao jako dobro da prati. E sad, tu postoji jedan problem: nisam bas rodjena da budem senka. Nekako uvek strcim, ne slusam, ne idem iza. Mora biti da ugao pod kojim pada svetlo nikad nije dovoljno dobar. I, postoji neki cudan mehanizam – sve u meni se opire kada neko pokusa da me odvuce u pogresnom pravcu. Cudno je, istina, da moj racio u tim momentima radi besprekorno, jer sam inace potpuno iracionalna. Filozofija je moje drugo ime, ali imam otpor kada neko filozofira na temu vrednovanja zaliha. Tu nekako ipak volim onaj pristup da nista ne moze ni iz cega nastati. Mnogo volim i kada covek koji me vodi razume razliku izmedju imovine i kapitala i kada ne pokusava da prebije potrazivanje sa dugovanjem koje ne postoji. Da, znam da puno trazim. Takodje znam za neprocenjivu vrednost nematerijalnog (cela sam duh!), ali to nema puno veze sa onim stavkama koje se provlace kao fiktivna imovina. I, da, moram jos i to da kazem – sredstva se upotrebom trose. A postoji i kamata na kredite, kao i kursna razlika. Da, zao mi je. A Deda Mraz ne postoji. Surovo. Poreze ne bih ni da spominjem. Jasno mi je da to spada u onaj tamni vilajet i mracni deo nas u koji se ne usudjujemo da pogledamo.
Prekovremeni rad je moje agregatno stanje. Ne moram ni da idem kuci, prosto se stopim sa prostorom. Problem je samo sto se zaista stopim na momente i sto onda svaka misao i pokret budu zaustavljeni. To sam dobila gratis uz tehnike oslobodjanja od stresa i odgovornosti. Mislim najvise na onu eticku odgovorost, krivicna mi je uvek bila manji problem. Tako da je prekovremeni rad u redu – naucila sam da zivim kroz posao. Jako dobro umem da ne budem prisutna i kada sam tu.
I tako... da se vratim na pocetak i na pitanje koje sam htela da postavim. Pitanje je: "Ko si ti? Gde ides? Za cim ceznes?" jer od toga zavisi da li cu da te pratim. Negde znam da bih umela biti fantasticna podrska. Ali prokleto svetlo nikad ne pada pod dobrim uglom.