Simbolizam Tarota

Karta 12, Obešeni čovek


I ja videh čoveka sa rukama vezanim na leđima, obešenog za jednu nogu naglavce na visokim vešalima, u zastrašujućim mukama. Oko njegove glave bio je zlatni oreol.
I čuh Glas kako mi govori:
„Gle, to je čovek koji je video Istinu.
Nova patnja, takva kakvu nijedna zemaljska nesreća ne može da izazove, to je ono što čeka čoveka na zemlji kad nađe put ka Večnosti i razumevanje Beskonačnog.
On je još uvek čovek, ali već zna mnoge stvari nedostupne čak i bogovima. I taj sukob između velikog i malog u njegovoj duši stvara njegovo mučenje i njegovu Golgotu.
U njegovoj sopstvenoj duši dignuta su vešala na kojima on visi u patnji, osećajući se kao da je obešen glavom nadole.
On sam je odabrao taj put.
Zato je prešao dug put od nedaće do nedaće, ispite od inicijacije do inicijacije, kroz neuspehe i padove.
I sad je našao istinu i spoznao sebe.
On sada zna da je on taj koji stoji između neba i zemlje, kontrolišući elemente magijskim simbolima, i on je takođe taj koji hoda sa kapom Lude duž prašnjavog puta pod žežećim suncem prema provaliji gde ga čeka krokodil. On je taj sa svojom družbenicom u Edenskom Vrtu pod zaštitom dobrog genija; on je takođe taj koji je zajedno sa njom vezan za crnu kocku laži; on je taj koji na trenutak stoji kao osvajač u varljivoj kočiji, koju vuku sfinge spremne da potrče u različitim pravcima; i opet je on taj u pustinji koji traži Istinu sa lampom pod blistavom svetlošću dana.
I sad je našao Istinu.

Preuzeto iz knjige: P.D. Uspenski “Novi model univerzuma”

Luda. Džoker. Karta koja je višak. Ona koja nije deo igre i jeste. Nema temperament, karakter, ličnost. Nema sudbinu, ni prošlost. Oslobođena je odgovornosti, posledica delovanja. Niko je i ništa. Samim tim je izvan sila, tamasa, rajasa i satve. 22. karta, nakon tri ciklusa od po 7 karata. Tačka percepcije, čista svest. Luda je jer živi u svojoj stvarnosti u svom prostoru. Budala. Glupan. Idiot. Nula, ništa. I čista svest. Oslobođena težine. Težina i lakoća jednovremeno. Spremna da zakorači iznad provalije, bez straha od smrti, propadanja, gubitka. Nesvest. Nadsvest. Nula, ništa. Poništaj. Praznina. Ne odražava, ne reflektuje.

Da li postoji susret dve praznine, dve lude? Luda je cela prostor. Druga luda je cela prostor. U susretu one nisu veći prostor. Nema doticanja, nema dodira. Za doticanje je potrebna ličnost, nešto što odjekuje, što ima oblik i pravi vibraciju, zvuk.



Karta 0, LUDA

“I videh još jednog čoveka.
Umoran i hrom vukao se on prašnjavim putem, preko beživotne ravnice pod pržećim zracima sunca.
Zureći glupo pored puta uperenim pogledom, sa polusmeškom, polugrimasom zamrznutom na svom licu, puzio je ne videći i ne znajući kuda, zaronjen u svoje sopstvene himerične snove, koji su se večno kretali u istom krugu.
Ludina kapa i zvonca bili su na njegovoj glavi okrenuti unazad. Njegovo odelo bilo je pocepane na leđima. Divlji ris sa užagrenim očima skočio je na njega iza kamena i zario je svoje zube u njegovu nogu.
On se sapleo, skoro pao, ali se odvukao još dalje, noseći na svojim leđima vreću punu nepotrebnih, beskorisnih stvari, koje ga je jedino njegova ludost prisiljavala da nosi.
Napred je put uz koji je stajala grabljivica. Duboka provalila čekala je ludog putnika… i ogromni krokodil sa razjapljenim čeljustima ispuzao je iz ambisa.
I čuh Glas koji mi reče:
“Gle, to je isti Čovek.”
U mojoj glavi se sve pobrkalo.
“Šta je u njegovoj vreći?”, upitah ja, ne znajući zašto.
Nakon duge tišine, Glas odgovori:
“Četiri magijska simbola, čarobni štap, pehar, mač i pentagram. Budala ih uvek nosi sa sobom, ali on ne razume šta oni znače.”
“Zar ne vidiš da si to ti, ti sam?”
I sa osećajem užasa, osetih da sam i ta Luda ja.”

(Preuzeto iz knjige: P.D. Uspenski “Novi model univerzuma”, Simbolizam Tarota)