Mandragora

Melanholija. Dodje samo, bez najave. I nemocno se osmehnem kao na modri cvet manragore, vec znajuci da cu isceznuti udahnuvsi je.

Ne znam odakle dolazi.
Mozda danas, prolazeci stazom i odjednom, kisa lisca po meni.
Ili pre neku noc u dodiru vetra, u svirepoj zelji da trcim sa vukovima.
Mozda i nema uzroka, vec tu je u meni, nekad spava a nekad je budna.
Mandragora.

Obavijen kao mandragora tajnama i mitovima da cesto slani lristal iz mog oka pomuti pogled citajuci te.Lepo je neko rekao reci su ti magneti,a kazem i rev je---dodir.
Oganj u lepoti u kojoj si napustio ovo prelepo mesto.Evo prasinu skidamo.Secanja krase odaje.Bilo bi lepo da prosetas ulicama ovog grada koji je postao nase utociste.