Poljubi me usnama koje ne lazu zagrli rukama koje ne izdaju zamrsi kosu dahom sudbine prstima istine u oci dok me gledas reci da me ne volis i onda idi idi zauvek
Ja sam hiljadu vetrova u tvojoj kosi, koji te miluju. Ja sam svetlucanje dijamanata u sveže napadalom snegu. Ja sam sunčeva svetlost u klasju žita koje zri. Ja sam nežna jesenja kiša. Kada se probudiš u jutarnjoj tišini, ja sam hitar lepet krila ptica, koje obleću oko tvoga prozora. Ja sam najsvetlija zvezda, koja u noći sija samo za tebe.
Nemoj da plačeš na mom grobu ja nisam tamo. I nisam mrtav.
Obale bez mosta koraci koji nigdje ne stizu olujni vjetrovi sto pred sobom sve ruse ti i ja svijest i potsvjest kajanje i savjest grijeh i oprostaj ti i ja duplo nista