Astro promišljanja

Astrologija je čitav drugi svet, drugačiji pogled na ono što doživljavamo stvarnim. Treba je uzeti kao igru i kao riznicu ideja koje mogu promeniti perspektivu, način iz kojeg doživljavamo sebe, druge i život. Da li natalna karta, kao slika neba u momentu tvog rođenja, ima ikakve veze sa tobom, sa tvojim životom, sa onim što ti jesi? Na koji način se tumači, ko ima znanja da uhvati značenje svih tih simbola i arhetipova? I šta ona zapravo predstavlja i znači? Da li smo determinisani, uslovljeni ili imamo moć slobodne volje, odlučivanja i promene onoga što nam je dato kao sudbina, karma?

Astrologija je igra simbola, mitologije, arhetipova. Postoji onoliko mogućih različitih načina ispoljenja istih aspekata koliko i postoji nivoa bića/svesti koje žive tu kartu. Da li će Mars u Ovnu biti agresivan muškarac ili precizan hirurg zavisi od svesti i bića čoveka. Da li će Mars u Ovnu biti tvoja otvorena agresivnost ili pak agresivnost tvog partnera jer svoju agresiju potiskuješ, zavisi od svesti i bića čoveka. Svaki aspekt ima svoj potencijal, svoju energiju i biva ispoljen. U tome je determinisanost, uslovljenost. Ali upravo to što može biti ispoljen na milion različitih načina otvara prostor za oslobođenje, za slobodnu volju.

Dakle, astrologija je beskrajna simbolika. Nije uopšte bitno u kojoj meri onaj ko tumači može da pogodi i način na koji ti živiš energije koje su ti date. Bitno je uhvatiti ideje i shvatiti koliku moć transformacije daje znanje o tome, igra sa tim.

Natalnu kartu treba posmatrati kao strukturu naše ličnosti. Niko od nas nije celovit, potpun. Rastrzani smo. Imamo suprotne težnje, ambivalentna osećanja, kontradiktorna razmišljanja i delovanja. Sve je to predstavljeno planetama koji, kao i mitološka bića, imaju svoju energiju, svoje težnje, svoju svrhu. Svo to mnoštvo koje mi jesmo, živi u nama i izvan nas. Naš um, u tom ludilu protivrečnog i kontradiktornog, nema drugi način da sačuva koliku toliku celovitost, osećaj Ja i psihičko zdravlje do potiskivanja ono što u tom momentu nije u mogućnosti da razume i prihvati i uklopi u sliku o sebi. Sve ono što je potisnuto nastavlja da živi u podsvesnom i nesvesnom i nastavlja da deluje mimo naše svesti o tome. Svesno, podsvesno i nesvesno, sva ta bića koja žive u nama, utiču na energiju iz koje delujemo, na vibraciju. Energijom/vibracijom privlačimo okolnosti i druge koji nam omogućavaju viđenje svega onoga što nije u području svesnog, te ga mi i doživljavamo kao odvojeno, kao ono što je izvan nas. Svaka okolnost i svi drugi pričaju priču naših planeta, energija, i aspekata, odnosno odražavaju ono što unutar nas postoji. Naravno, nisu svi aspekti aktivirani i aktuelni u svakom momentu, te nemaju isti uticaj kroz vreme.

Cela drama našeg života zasnovana je na zaboravu istinske prirode. Zasnovana je na identifikaciji sa telom i umom. Identifikaciji sa mislima, emocijama i delovanjem. U jednom momentu mi smo dobro raspoloženi, ispunjeni, puni saosećanja i razumevanja, spremni da pomognemo, a u drugom momentu na najmanji okidač ulazimo u osećaj povređenosti, uvređenost, u bes, mržnju. Kako isti čovek može biti i jedno i drugo istovremeno? Može, jer um ima mehanizme koji omogućavaju da racionalizuje sve ono što se dešava, da to opravda. Bili smo potpuno identifikovani sa osećajem ispunjenosti, a potom i potpuno identifikovani sa povređenošću. I za jedno i za drugo mi smo pronašli objašnjenje i propustili da uočimo kontradiktornost. Odgovornost za loše emocije i negativne misli uvek ćemo prebaciti na druge, jer je to način na koji zadržavamo sliku o sebi i odbijamo suočavanje sa prirodom i strukturom koju imamo.

Sve dok smo identifikovani sa onim što nam se dešava, sa onim što mislimo i osećamo, mi smo deo drame i igramo priču naše natalne karte. U jednom momentu smo Venera u Lavu koja zna svoju moć sebe kao žene, koja traži snažnog i jakog muškarca dostojnog svoje ljubavi i snage koju sama ima, a već u drugom momentu mi smo povređeni Mesec u Vagi koji je stalno u osećaju odbačenosti i osećaju da ga niko ne voli. Taj Mesec je u stalnom strahu od odbacivanja, strahu od povređivanja i stoga povređuje i odbacuje. Taj Mesec večito pati zbog ideala odnosa koji nosi kao svoju nadublju težnju, dok mu život daje sve osim toga. U nekom trećem momentu mi smo Sunce u Devici koje beskrajno analizira, racionalizuje, planira, sistematizuje i koje se oslanja samo na razum, na racio, na pojavno i odbacuje sve za šta ne može pronaći dokaze, te teži perfekcionizmu i kontroli, pa ima problem sa strahovima i sumnjama. Svi ti likovi koji žive u našoj karti smenjivaće se unutar i izvan nas, a mi ćemo i dalje imati osećaj kontinuiteta, osećaj da smo to mi.

Cela poenta astrologije je shvatanje da ti likovi, te energije, ta bića samo bivaju ispoljeni kroz nas, mimo naše volje i često mimo svesnog u nama. I cela poenta je shvatiti da sva patnja proizilazi iz identifikacije, iz poistovećenosti sa onim što biva kroz nas ispoljeno. I onda dolazimo do ključnog pitanja: Ko smo mi zapravo, šta je naša istinska priroda? Da li smo Sunce u Devici, Mesec u Vagi, Venara u Lavu... ili smo sve to zajedno i ništa od toga? Ako osećaj stvarnog proizilazi iz pogrešne identifikacije sa onim što prihvatamo i sa onim što odbacujemo, šta je onda zaista stvarno?

Ako se uhvati i delić ovih ideja, može se i naslutiti gde je prostor za promenu, za svest, transformaciju, transcendenciju i potom oslobođenje. A bez da se uhvate ove ideje nema ni smisla počinjati igru sa astrologijom. Jer tada će sve biti pogrešno shvaćeno i pogrešno upotrebljeno.

Vodolija u sebi nosi arhetip natčoveka. Pobunu protiv svega nametnutog i uslovljenog. Nosi težnju za oslobođenjem. Vodolija je jedan od 4 znaka koje čine Sfingu (Vodolija, Bik, Lav i Škorpija/orao). Predstavljajući glavu Sfinge, predstavlja čoveka, intelekt, svest. Tu je čovek u svom najvišem obliku, čovek kao Bog. Vladar Vodolije je Uran koji je biće revolucije, hrabrosti, genijalnosti, spremnosti na žrtvu, ali i biće prevrata, izenadnih promena. Stari vladar Vodolije je Saturn, gospodar vremena i karme. Budući da je Vodolija nasuprot Lava, mesto je izgona Sunca. Lav je ego, svesno, vlast, samosvest, arogancija. Vodolija je rastapanje ega, shvatanje povezanosti sa drugima, shvatanje da je sve Jedno. Vodolija je prijatelj, ali i manifestacija drugačijeg, posebnog, nekonvencionalnog. Uvek u probijanju i izazivanju granica, spremnost na rušenje i promenu. Uvek u opoziciji, uvek revolucionar u težnji za oslobođenjem kao najvećim idealom. I uvek u potrazi za smislom. Vodolija nosi u sebi mit Ikara, i potrebu da reši odnos Čoveka i Boga. Sunce, iako u izgonu u Vodoliji, svoju pravu duhovnu svrhu upravo ostaruje u tom znaku, u potpunom rastapanju ega i doživljaju sebe kroz celinu, kroz sve druge.

Pomišljam da je Saturn zapravo predstavljen tarot kartom obešenog čoveka. Svesna patnja, ako postoji upliv višeg. Saturn je znanje svih predaka, sve njihove težnje, bolovi, strahovi. Sažeti utisci, okamenjeni. Ostaje nejasno zašto je tako hladan, surov, zašto je krut, u odbacivanju. Treba pronaći način da se iz tog kamena priđe energiji i znanju predaka. Saturn je grobnica svih naših predaka, svih naših inkarnacija. Hladan kamen koji ostaje nakon svega proživljenog. Ali ipak, taj nadgrobni spomenik nije skroz mrtav, nikad nije. Potrebno je samo osetiti duh/dušu onoga što predstavlja. Esenciju. I oživeti te sve utiske, osloboditi energiju i znanje.
Negde, kroz dešavanja, naslućujem kako nastaje Mesec u Jarcu, Mesec u opoziciji sa Saturnom. Bol mora biti utrnut, patnja mora prestati. Zatvaranje, odbacivanje. Čega? Života.

Kada se igramo sa astrologijom i idejama na kojima se astrologija zasniva, a pod igrom podrazumevam ozbiljno istraživanje sa dovoljno jakim odmakom, neminovno je da se iskristališu dva ključna pitanja: ‘Ko sam ja u toj priči?’ i ‘Da li postoji slobodna volja, mogućnost oslobođenja?’ Tu negde se postavlja i pitanje kako se radi sa teškim aspektima i jakim konstalacijama/mehanizmima/kompleksima i šta je ono što može, ako može, napraviti ozbiljnu promenu.


Pa da krenemo u istraživanje odgovora. Mnogo volim Junga, pa sam slučajno juče, istraživajući nešto drugo, pronašla sliku kamena koju je postavio ispred svoje kuće, za svoj 75. rođendan. Interesantni simboli, a i reči koje su ispisane. “Aion is a child at play, gambling; a child’s is the kingship. Telesphorus traverses the dark places of the world, like a star flashing from the deep, leading the way to the gates of the sun and the land of dreams.” Nemam zvaničan prevod, pa ću dati svoj: ‘Aion je dete u igri, kockanju; detetovo je carstvo. Telesphorus prelazi kroz tamna mesta sveta, kao zvezda koja treperi iz dubina, pokazujući put do kapija sunca i zemlje snova.’ U sredini simbola je nacrtan Hermes, Merkur. Na njegovoj odeći vidi se astrološki simbol Merkura. Dakle, on je centralna figura. Iznad njega je simbol Saturna, koji je definitivno povezan sa rečju Aion, koja znači vreme ili večnost. Sa desne strane nalaze se simboli Meseca i Venere, koji označavaju ženski princip, emocije i osećajnost. Sa leve strane su simboli Sunca i Jupitera, koji označavaju muški princip, svest. Ispod Hermesa je Mars, koji označava delovanje, akciju. Interesantno je upravo to što je Mars ispod, a Saturn iznad Merkura. Mars je akcija/karma, a Saturn je gospodar karme. Saturn se naziva još i ostarelim Marsom, jer predstavlja i posledicu ranijih delovanja, ranijih akcija. Saturn je i uzrok i posledica delovanja. Dakle, Jupiter je uz Sunce muški, svesni princip, a Mars je odvojen, i nalazi se ispod Saturna i Merkura. Merkur u astrologiji predstavlja intelekt, racionalni um, i vladar je Blizanaca i Device, ljudskih znakova. Međutim, iako predstavlja čoveka, i njegov intelekt, on je uvek i dete, mlad čovek, što je interesantan deo ove simbolike. Kao Hermes, on je glasnik bogova i onaj koji duše vodi u Had nakon smrti i jedini koji može da se vrati iz Hada, koji zna put. Otud svetiljka u njegovoj ruci.

Dakle, dubljim istraživanjem natalne karte, svih onih bića koje žive kroz nas i u nama, postavlja se pitanje ko smo mi u celoj toj priči. Koji planete predstavljaju nas same, istinsku prirodu? Koga treba da živimo, pokrenemo, oslobodimo? Kako se vidi svest čoveka u natalnoj karti? Šta je od svih tih simbola sam čovek, njegova suština? Ako je Mesec duša, onda u biću našeg Meseca tražimo odgovor na pitanje najdubljih i podsvesnih težnji, tražimo odnos sa majkom i majčinski princip unutar nas, sposobnost da bezuslovno i duboko volimo, da saosećamo, prihvatimo, negujemo… U Veneri je naša težnja za idealnim odnosom, naša sposobnost da stvaramo i da se radujemo, seksualnost i plodnost. U Marsu je naša primarna energija, kvalitet delovanja, preduzimanja akcije, hrabrost, odlučnost i težnja za životom, za sigurnošću i snagom. Sunce nam daje najjači osećaj sebe kroz vrednosti koje negujemo i živimo, to je naša volja, princip oca, sigurnosti, zaštite, snage, centar našeg sveta. Merkur je intelekt, način na koji učimo, razmišljamo, mislimo, kao i težnja za interakcijom. Jupiter je učitelj, svest, težnja ka višem, daljem, širem. Saturn je odgovornost, disciplina i spremnost da kroz napor postižemo rezultate. Uran su momenti naše genijalnosti, a Neptun momenti beskrajnog poverenja. Pluton je transformacija, transcendencija. Naravno, imamo i drugu stranu priče. Mesec je sve ono što nas najdublje vezuje, gde smo zavisni, uslovljeni. Sažaljenje, slabost. Venera je lenjost, sklonost užicima, razvratu, ljubomora, strast. Mars je agresija i privid snage zbog nedopuštanja slabosti i nesuočavanja sa strahovima. Sunce je ego, arogancija, samoljublje. Merkur je površnost, prevrtljivost, zabluda da je misao intelekt. Jupiter je preterivanje u svemu, a Saturn ograničenje i blokiranje. Uran donosi potrese i šokove, a Neptun fantaziju, laž i prevaru. Pluton su krize i smrt.

Dakle, ko sam ja u toj priči? Mesec koji saoseća, neguje, voli ili Venera koja zna svoju vrednost i sme da ispolji sve ono što žena jeste? Ili sam Mars koji je stalno u akciji i pokretu, u težnji da promeni, izgradi? Ili sam Merkur koji ima kompleksan odnos sa Jupiterom, Saturnom i Uranom, svim planetama intelekta, pa komplikuje do besvesti i neumorno stiče nekorisna znanja da bi dokazao i dobio svoju vrednost? Ili sam Uran na AC-u koji pokušava da se ispolji kroz kanal koji Merkur otvara? Ili sam Saturn koji sve to nadgleda i ograničava? Možda sam Pluton koji donosi razaranje i smrt lažnom kako bi izgadio istinsko tražeći moć koje znanje daje i na tom putu uništava druge? Ili Sunce koje teži ravnoteži, miru, lepoti, istini i idealnim odnosima?

Kako se radi sa svim tim postavkama na natalnoj karti? Kako se radi sa mehanizmima i kompleksima koje se uoče, sa jakim konstalacijama? Kako se radi sa lošim, izazovnim aspektima? KO JE TAJ koji radi sa svim tim? KO sam ja? Sa kim/sa čime radim?

Da, to je ključno pitanje u astrologiji. Ko je taj ko gleda svoju natalnu kartu? I čija je to natalna karta na kraju krajeva? Ko treba da reši Saturna koji upravlja karmom, vremenom i koji je odgovoran za celu tu igru? Kakva sila je taj Saturn? A Pluton? I šta treba da napravimo sa natalnom kartom? Zbog čega su nam data ta znanja?

Vratimo se sada na sliku koju sam pronašla. U centralnom delu je dete, Hermes, Merkur, um, čovek. Iznad je Saturn, gospodar karme i vremena, uzrok i posledica svega. On kreira prostor i vreme za dramu koju živimo. Desno je ženski princip, materijalno, emotivno, vezujuće. Levo je muški princip, duhovno, svesno, oslobađajuće. Ispod je naše delovanje, akcija, sila života. Da je postojao i Pluton kada je simbol pravljen, sigurna sam da bi bio dole ispod Marsa. Uran bi morao biti sa muške, a Neptun sa ženske strane, iznad Saturna. (Kako bih volela da postoji neko ko bi mi objasnio ovaj simbol i dao svoje viđenje!)

Hajde sada da se podsetimo onoga što joga i duhovnost kaže:

"Ono što nazivaš materijom sama je svest. Ti si prostor u kojem se ona kreće, vreme u kojem ona traje i ljubav koju ona daruje životu." Shrii Nisargadatta Maharaj

Znači, ništa od svih tih bića koje imamo u natalnoj karti nismo mi, nije naša istinska priroda. Istovremeno, sve što imamo u svojoj natalnoj karti smo mi, ono što ispoljavamo, živimo. I tu dolazimo do ključnog dela, do onoga sa čim se poistovećujemo. Ako je svest jedino što postoji i to kao jedno, nepodeljeno, onda ostaje da sam ja, ono sa čim se mogu identifikovati u nedostatku osećaja tog jednosti, te celovitosti (jer u tom osećaju ne postoji osećaj Ja jesam), zapravo prostor i vreme u kome se ta svest ispoljava. Ja sam dete koje se igra, svesno, u tom prostoru uma, koristeći sve od energija i sila koje su mi date. Kao vrhunski princip, tu je Saturn, koji svesno kreira prostor, vreme i dramu, omogućavajući i poništavajući sve. Saturn je posmatrač, hladni, indiferentni posmatrač koji zna i razume posledice delovanja, koji poznaje sve zakone po kojima se život odvija. Ako je on na vrhu moje svesti, onda je samo delovanje, Mars, pod mojim nogama, a ženski i muški principi i kvaliteti ono sa čim se igram, što koristim. Um, racio je ono što me ograničava i ono što me oslobađa, u zavisnosti kako ga koristim. Dete, kao simbol čistog bića, čiste energije i nevinosti. To je dete u čijoj svesti ne postoji zlo, patnja i bol, pa samim tim ni krivica i moral, jer ono je u igri, u stalnom kontaktu sa izvorom, sa svešću. Ono je čista svest, odnosno ljubav darovana životu. Da li se to ispoljava kroz gubitke, kroz bol, nebitno je. Bitno je da je u osnovi svega svest i ljubav. I igra, znanje o igri.

Uran kvadrat Saturn
(pismo prijateljici)



Postoji jedan aspekt u našim kartama, značajan za obe, pa reših da napišem nešto o tome. Radi se o kvadratu između Saturna i Urana, nula orbis. Uran nam se obema nalazi blizu Ascendenta što značajno boji dominantnu energiju iz koje delujemo. Uran je buntovnik, revolucionar, spreman da se bori i da gine za svoje ideale koji su uglavnom vezani za društvo u celini, za reforme, za promene, budućnost. Uran je altruista. Kada je u energiji Škorpije, on je posebno jak, jer je tu spreman da gleda i smrti u oči i da izaziva i ona pitanja koja su često tabu u društvu: smrt, seksualnost, transformacija, transcendencija. Uran je uvek okrenut ka budućem, ka novom, ka revolucionarnom, ali u Škorpiji ume da iznese i drevno na novi način, da napravi integraciju davno prošlog i budućeg.

Biće Saturna ima potpuno drugačiju prirodu. Mitološki, Saturn je sin Urana i onaj ko ga je skinuo sa vlasti i kastrirao. Inače je Saturn poznat po svojoj surovosti jer je jeo svoju decu kako ne bi doživeo isto ono što je svom ocu napravio. Mitovi su uvek tako surovi da bi se naglasila suština i istakao arhetip. Dakle, Saturn i Uran su dve suprotne sile, jer Saturn predstavlja strukturu, vlast, poziciju, ambiciju. Saturn je pozicija, Uran opozicija. Gde se nalazi Saturn u našim kartama, nalaze se i ograničenja, strahovi, prepreke.

Naravno, Saturn je mnogo kompleksniji i dublji lik nego što ga klasična astrologija predstavlja. Međutim, hajde da se zadržimo na tom delu priče za sada. Saturn nam je obema u energiji Lava, blizu MC-a, s tim da je tebi tačno na MC-u što mu daje izuzetno velik značaj. Kada je u Lavu, Saturn je u izgonu i pravi problem upravo sa onima koji su na pozicijama. Sama energija 10. polja nam je u Lavu, što daje predispoziciju za liderske, vodeće pozicije, za uspeh u karijeri, ali to Saturn svojim bivanjem u tom znaku donekle kvari. Jer je tu klizav teren: zloupotreba moći i pozicije koju on predstavlja. Imamo jaku volju za moć i ograničenje u postizanju i ispoljavanju pozicije i moći.

Dakle, šta znači taj kvadrat, nula orbisa između Urana u Škorpiji i Saturna u Lavu? To je kao da se dva bića neprestano bore unutar nas – jedan koji potpuno podržava strukturu, poziciju, društveno uređenje, stub i strukturu svega znajući značaj strukture, pozicije, uređenja, i sa druge strane drugi, koji teži reformi, buntu protiv svega toga, koji traži urušavanje lažnog i izgradnju istinskog. Taj konflikt je unutar nas, pa biva manifestovan i kroz kontradiktorne situacije – pozicija i opozicija, rušenje i izgradnja. Lav kao vlast, kao ego, kao Sunce, kao lider, i Škorpija kao divlja reka koja nosi i uništava sve pred sobom da bi iznela na površinu ono što je u dubinama.

Bitan deo u mitu Saturna i Urana je kastracija. Mitološki, tako je nastala Venera, jer je polni organ Urana bačen u okean. Sva naša seksualnost, težnja za drugim, za odnosima, sposobnost da se radujemo i kreativno izražavamo, nastala je iz tog sukoba, kao oživljeni deo osakaćenog Urana. Venera je obema bitan lik na karti, tebi kao vladar Ascendenta, meni kao vladar Sunca. Međutim, ostavićemo Veneru sada tu i vratiti se na Saturna, s napomenom da je Vaga energija u kojoj on ispoljava svoju pravu i dublju prirodu, te da imamo priliku da rešimo i Veneru kroz rešenje sukoba Urana i Saturna.

Dakle, ono što moramo odgovoriti kroz aspekt Uran kvadrat Saturn je na kojoj smo strani: Da li delujemo iz pozicije vlasti, moći i prihvatamo i poštujemo strukturu, društvo i sve principe na kojima je zasnovano ili delujemo iz opozicije i tražimo reformu tog društva, tražimo da ideje jednakosti, pravde i slobode postanu principi na kojima se društvo zasniva? Jer, sve vreme mi radimo i jedno i drugo – i prihvatamo i bunimo se! I na poziciji smo i na opoziciji. Ili smo ugušili Urana u sebi ili smo ugušili Saturna. Pa se opet vratimo Saturnu, pa Uranu.

E sad dolazimo do bitnog dela. Do načina na koji se ovaj kvadrat ispoljava. Kada smo identifikovani, uronjeni u život, kada delujemo iz ličnosti i živimo nesvesno, onda Uran uvek donosi iznenadna dešavanja. On deluje naglo, nenajavljeno i uglavnom nam uzima. Saturn deluje kao jako ograničenje, otežavajući i onemogućavajući svaki pokušaj. On je tu da nam unapred oduzme ono što bismo mogli zloupotrebiti, pa njegovo delovanje uvek izgleda nepravedno. Naravno, gde je Saturn, tu je i jaka ambicija, pa imamo otvoren prostor za mazohizam odnosno sposobnost da dugo trpimo takav konflikt. Na nivou života, nemoguće je pomiriti ta dva bića, težnju za reformom i rušenjem vlasti, i težnju za pozicijom iz koje možemo imati moć i vlast. Ne može čovek biti istovremeno i pozicija i opozicija jer sam sebi protivreči!

Ili može?

Elem, idemo sada dublje u taj aspekt i prirodu ta dva bića u okolnostima kada delujemo svesno. Juče sam pronašla informaciju da reč Saturn potiče od sanskritske reči Sat (Sat-ya) što znači istina, istinsko (!). Po tome Saturn ispada potpuno drugačiji lik. Kao gospodar karme, vremena i prstenova, Saturn tada dobija ulogu ne onoga ko kažnjava i ograničava, već onog principa koji nas tera da dođemo do istinskog bića, do prave prirode koju treba živeti. Jer Saturn je seme i gospodar svih useva, duboko vezan za prirodu. Dakle, šta bi Saturn na vrhu 10. polja onda mogao da bude, i to u tačnom kvadratu sa Uranom u 1. polju? Ništa drugo do izuzetno jak zahtev da se ambicija okrene ka postizanju istinske prirode. To bi bio zahtev da se živi u skladu sa zakonima (ali ne društvenim koje čine osnov pozicije, strukture u društvu, hijerarhije) već u skladu sa onim višim, kosmičkim zakonima koji su uvek istina i pravda. A Uran bi dao potrebnu snagu i hrabrost za suočavanje sa svim onim lažnim što na tom putu mora biti urušeno. Uran bi se suočio sa svim onim smrtnim što mora umreti i umro za ono večno što mora oživeti. Kvadrat je negativan aspekt samo na liniji života – kada je rad na sebi u pitanju i rad na svesnosti to je aspekt koji daje ogromno trenje, te energiju potrebnu za svesnost. Saturn je vladar svih zakona i ono što smatramo posmatračem u jogi u duhovnosti. Jer, kada se, umesto poistovećenosti sa ličnošću, emocijama, mislima i okolnostima, prebacimo u ulogu posmatrača, dobijamo mogućnost potpuno drugačijeg delovanja, dobijamo moć Saturna koji je gospodar svega. Bivajući u Saturnu, otvaramo se za sve ono što je iznad njega, za pravu prirodu Urana. Jer, na kraju, Uran je viši intelekt, genijalnost, viša inteligencija koju treba ispoljiti i manifestovati.

Kada počnemo da živimo sve te aspekte i bića na višem nivou svesnosti, kada ih živimo svesno, onda se na liniji života sve usklađuje sa tim. I sukob prestaje biti sukob, a pozicija moći otvara vrata reformi, unešenju istine, pravde i slobode u strukture. Možemo biti i pozicija i opozicija istovremeno, ali samo u meri u kojoj smo usklađeni sa pravom prirodom i nju, zapravo, živimo.

Lavanda... obožavam lavandu i konačno je imam u bašti! Odabrala sam lavandu da me, u budnom stanju, podseća na to da je sve samo san, jednom davno kad sam se igrala sa lucidnim snovima, a i kao podsetnik na svesnost, na prekid identifikacije. Ne znam zašto baš lavanda, verujem da je miris presudan, toliko intenzivan, dok sam izgled lavande je nekako neizražajan, boje su više sive, neupadljive, kao i sam oblik cveta. Moguće da me lavanda podseća na mene, jer sam i ja bezbojna, neupadljiva, nevidljiva. A način na koji lavanda raste, onako žbunasto, divlje, prirodno, slobodno, kršeći diskretno potrebu za redom, podseća na moj, često neizražen ali uporan, bunt. A intenzivan miris... pa da, to je ta moja potreba da bude duboko, intenzivno, ta težnja da se ureže, da znači.

Od cele astrologije, najviše mi se dopada mitologija, znanje o psihi bića koje predstavljaju planete jer one predstavljaju energije, tendencije, delove naše psihe, naše različite aspekte i dimenzije. Nervira me kada se astrologija posmatra jednoznačno, kruto, prateći samo jedan nivo bića, uglavnom onaj najpovršniji i najniži. Kada se zanemare svi simboli, alegorije, poezija, višedimenzionalnost i beskrajni prostor značenja. Elem, trenutno aktuelan tranzit je kvadrat Urana i Saturna koji nameće temu autoriteta i bunta, izuzetno jake težnje za promenom, za urušavanjem strukture, uz istovremeno jaku oprečnu silu koja postavlja visoku cenu te težnje. Furije, nastale iz krvi Urana, predstavljaju cenu koja se mora platiti, kroz sopstvenu ogorčenost, mržnju, bes ako je ugušen bunt, ili kroz osvetu onih koje ugroziš rušenjem struktura. Konflikt ta dva bića, Urana i Saturna, imam i u natalnoj karti, kao jednu od glavnih tema, pa trenutni tranzit samo oživljava tu dramu i pojačava intenzitet tog sukoba. Kako ću ga ovaj put razrešiti? Kako ću ovaj put ugušiti Urana?