Utočište - Hram - Sanctuary

Želim da kreiram dom. Želim da taj dom bude otvoren, poput ovog svetog Otvorenog Grada za sve one koji žele da budu u njemu, deo kreacije, kreatori. Dom u kome se oseća duh i duša Velike Majke, Božanskog.

Prvi put u svom životu otvaram svoju kreaciju za druge. Jer mi je potrebno povezivanje, prožimanje, osećaj da smo zajedno, Jedno, nerazdvojni. Osećaj pripadanja.

Da li postoji još neko kome je potrebno isto? Da li postoji još neko ko želi da bude delom tog sna, te vizije, tog osećaja? Da unese slike, boje, osećanja, misli, zvuke, dodire? Neko iz prošlosti, budućnosti, sa bilo koje linije vremena. Nije bitno kad.

Potrebna mi je ova ljuljaška. Kao kontakt sa detetom... U meditaciji sinoć, devojčica, moje unutrašnje dete, se ljuljala na ljuljašci poput ove. I imala je osmeh sa rupicom na obrazu, bila je srećna. Oseća se voljenom, lepom. Još uvek imam rupicu na obrazu kada se smejem na taj nestašan, detinjast način. Osmeh sa rupicom i ljuljaška prave mi link ka njoj.