"Jedne večeri pred Božić radila sam više sati oslikavajući porcelansku šolju. Kad je trebalo da isperem četkicu, naletela sam na šolju, ona je pala na pod i razbila se. Nastavak je trebalo da bude jednostavan. Ali ja sam se odmakla i zamolila za pomoć: 'Uzmite mi krhotine pre nego što se isečem', izgovorila sam. 'Moram da razmislim.' Malo kasnije sam zamolila da mi vrate razbijenu šolju, i dobila sam je. Nekoliko komada je moglo da se zalepi, dno je bilo čitavo, a pri vrhu, gde je puno delova nedostajalo, napravila sam ivicu od gline, i par mačaka koje su puzale oko otvora. Kada se glina osušila, obojena je i glazirana, i ishod je bio prilično dobar - mnogo godina nakon toga je ova šolja za olovke stajala na mom stolu kao svakodnevni podsetnik da ono što je slomljeno može da se sastavi - na neki način, i da ono što je drugačije, takođe, može da bude dobro."
"Teško je razumeti svet kad si psihotičan. Mnogo ustaljenih oslonaca se ruši, ono u šta si navikao da se uzdaš više ne deluje, ne možeš da veruješ sopstvenim očima niti ušima, a pravila su razbijena u paramparčad. Tvoja glava, koja bi trebalo da ti pomogne da se izbaviš iz krize, postala je uzrok krize, i nijedno rešenje koje si naučio više ne dejstvuje. Sve komplikovane strategije se ruše i samo ono jednostavno ostaje. Smiren glas, ljubazne oči, jasne poruke. "
Arnhil Lauveng, Do Šizofrenije i nazad