Manipulacija

Zanima me ova tema.
Procitah upravo u jednoj knjizi da se manipulatori zapravo igraju nametanjem osecaja krivice. Zar je tako jednostavno? Zar je to ono na sta sam se toliko puta "primila"?

Manipulacija. Uh, mogla bih roman o tome napisati.
Ne mogu da verujem da mi se to ponovo desava! Mozda je vreme da prihvatim da u coveku moze postojati svesna i losa namera, zelja da zloupotrebi, iskoristi. Uvek sam imala potrebu da to opravdam, razumem, da svedem na svoje vrednosti, da nekako obojim, zamaglim...
Da li je moguce da neko zloupotrebljava moju sklonost ka pruzanju podrske, da zloupotrebljava saosecajnost, razumevanje? Da s namerom kreira situacije znajuci kako reagujem na njih?
Iznova i iznova mi se ponavljaju te situacije. To je dokaz da ih nisam pravilno resila. Uvek sam bila delom svesna manipulacije i uvek dozvoljavala da budem izmanipulisana. Jer, uvek u meni postoji onaj tracak nade – a sta ako gresim? sta ako ne vidim siru sliku? ako ne razumem dovoljno? Uvek ona potreba da verujem coveku, da vidim dobro u njemu.
Uh. Kako resiti sve to? Zasto mi se ponovo to desava? Koji deo slike ne vidim? Na koji nacin je ta sklonost da zloupotrebi, taj zlobni, bezosecajni deo u coveku povezan sa mnom? I, na kraju krajeva, zasto dozvoljavam da budem izmanipulisana?

Drugi pogled:
"Veliko je umece koristiti lazi kao most do istine, napraviti od njih lestvicu kojom biste se popeli do visina istine. Lazi ne moraju obavezno biti u suprotnosti sa istinom; sve zavisi kako ih koristite, sve zavisi od vase sposobnosti izrazavanja."
Osho

Zasto pristajem da budem zavedena, izmanipulisana? Zato sto me to drzi u iluziji. Skida odgovornost. Stiti sliku koju imam o sebi i svetu. Omogucava mi da verujem. Cuva od znanja i istine.
Naravno, odgovori su uvek ocigledni, rupe na saksiji. Ali nebitno, covek mora iznova i iznova da ih otkrije. Jer ono sto je ocigledno najteze se shvata.

Niko mi ne moze nametnuti krivicu, ako je ja ne prihvatim. Niko me ne moze ugroziti, ako to ne nadje odjek u meni, ako se ne osetim povredjeno, uplaseno, uskraceno, neshvaceno. A ako im to dozvolim, onda ne moram da preuzmem odgovornost, zar ne? Jer sam zrtva.
Jednom sam napisala da se nadam da iskusenje nece biti suvise veliko, jer ne bih volela da testiram svoje principe. Ne mogu da verujem da sam to napisala! Mislim, o cemu pricamo onda? O kakvim principima? I cemu to onda sluzi?
"Za male pare se ne prodajem, a za velike ne znam – jos mi niko nije ponudio." To je to. Jedina istina. I deo gde treba da shvatis koliko je glupo sve ono cega se drzis, sve te vrednosti i principi. Niko ti ne moze oduzeti ono sto imas u sebi, kao sto niko ne moze isprovocirati ono sto u tebi ne postoji. Cemu onda ograde? Cemu principi, vrednosti? Svest je jedino sto treba. Poverenje. Hranis deo koji zelis da raste. I znas da u sebi imas potencijal za sve. Za visine, dubine, sirine.

Zaglavila sam samu sebe ponavljajuci kako sam izgubljena, zbunjena. Hocu da se pokrenem, da izadjem iz toga. Da preuzmem odgovornost. I hocu da ne budem izmanipulisana. Da prestanem da time kupujem dobro misljenje o sebi i drugima. Da prebacujem odgovornost! Vreme je da otvorim oci, sirom. Jer osecaj je tu, snaga je tu. Sve sto je potrebno.

Manipulacija. Ponovo aktuelna tema, ali sada se radi o manipulaciji koju primecujem kod sebe. Laz, prevara, igra. Svesno. Ne mogu drugacije funkcionisati u ovom svetu. Ne mogu pronaci prostor za ono sto mi je potrebno. I, na kraju, ne mogu drugacije izbeci manipulaciju.
Da li se osecam lose zbog toga? Pa ne. Znam zasto to radim. Ostaje samo da to ne izgubim iz vida i da me igra ne ponese. Ali to vec cini stvari zanimljivim, sto mi je potrebno. Ne umem bez izazova, i to moram da priznam. Znam da je ego u svakom izazovu. Pokusavam i njega da izmanipulisem. Ako ga ne mozes pobediti, pridruzi mu se. Pih, kako je tesko kada shvatis da je Dusko Dugousko rekao sve sto je potrebno znati. Ali i 30 godina kasnije, ne kapiram to na pravi nacin.