Čežnja i žudnja postoje samo za Jednim. Sve drugo je deo igre, iluzije, senke. Čežnja i žudnja su osećaj odvojenosti, odbačenosti, izdvojenosti.
Postoji samo momenat sada, svesnost da jesam, postojim. I beskrajne dubine tog osećaja. Doticanje. U tom osećaju nema nedostajanja, nema otcepljenosti. Sve biva obuhvaćeno, pa i čežnja, žudnja, tuga, tišina, kao i voljenje, radost, izrečeno, doživljeno.
I postoje momenti kada to zaboravim.