Muzej Djordja Prudnikova

Na prvi pogled jedan te isti kolorit, uporna sencenja bojom i odsjaji iluzije sna. Razgledam fiigure muskaraca, dece i zena, zatim postavke portete i retkih pejzaza. I, neobicno za majstorstvo, ali deluje mi u portretima slab; kao da je iz dosade nesanice dopustio sebi povorke neizrazajnih lica ma koliko se trudio da izrazi koliko su mu bliski. Ne mogu da se otmem utisku o upornim izmenama jedne te iste ukocenosti koja sledi jedan te isti unutrasnji kalup dugo najavljivane smrtil. No, zato pejzazi i figure postaju jedini njegov prostor na platnu u kojem se oslobadja potez. Izrazi osecanja i strasti cesto izvedeni u samo jednom pogledu izmedju dvoje, predeli u kojima se unutar sila prirode utiskuje krhkost ljudske gradjevine. Volim taj dar umetnosti da u oku posmatraca dovede prepoznavanje njegove sopstvene sustine.

O njemu nista ne znam sem nekoliko siromasnih recenica o ruskom poreklu. Verovatno, ostalo i nije ni bitno, zivot mora da ostane u dubokoj senci. Djordje Prudnikoff.


Sreća


Most na Foči