Kafedzinica kod Uuuplashenog Nosoroga

Mestashce za kafu i opushtene razgovore.
Gazde nema, otvorio je kafedzinicu i nestao, uuuplashen prometom, tako da se gosti sami sluze.

Hmmm ... pusto ,prazno -okrenuti mozda katanac a da je upisan
mogu zamisliti gde je

Lepa ti je ulica, park i dom.

Dali se to meni obracas - A kome bi drugom- ja sam prva ulica ,park i dom -
hmmmm ,meni je dom svugde gde se nalazim tako da je ovo samo privremeno -pokret je
nesto sto me prati ...uvek .
Nekako je neobicno u ovoj gostioni
udjes u neku tamu ,prasnjavo zapusteno
i u svoj toj zapustenosti cujes glas iza sebe ....Brrr - koje vino se ovde pije ?
Koju godinu nosi ?

Da nisi ti naisla, ovaj grad bi se zvao Ukleti grad, a ja njegova utvara...

Vino?

Imam neko, nista posebno, ali je lepo. Volim domaca vina, cenim ih. Imaju uvek nesto u sebi od onog koji ih pravi.

Jednom sam probao ono dalmatinsko, krajisko, i urezao mi se njegov ukus. Osecam da cu ga, i kad budem umirao, pozeleti...Svetlost, stenje, blizina mora i oni visovi, lepe devojke koje ga gaze, kako da ne bude dobro? Kako da ga ne zazelim?

Umes li da pravis vina, seherezada?

seherezada?::::::::::Hmmmm ....
............hmmmm

Ne, nikada nisam pokusala da pravim vino
ali sam zato umela da popijem neka meni posebna
tamno crna skoro -teska poput zavesa od brokata
a tako lagano pitka da dospeju do malpg noznog prsta
osetis kako struji tobom ...
osetis svoju sopstvenu krv kako juri
tvojim telom a i bez vina je osecam no tada posebno
osetim sama sebe .
Utvara na ovom ukletom gradu ...
mozda smo dve utvare koje su uklete
da ima i toga
prokletstvo prokletih ...
No reci cu ti nesto -gde god sam prosla
nisam se zadrzala a volela sam da prodjem tamo gde se malo ko krece
podigla bih na neki nacin neke ciglice da ne
bude pusto -svi sretni i zadovoljni
i ja odlazim eto tako je to ,mozda je i dobro da je bas ovako kako je
jer mi smeta masa
jer sam sama sa sobom ,jer sam sa mojom senkom
i eto jos nekim ovde kome je nesto slicno cini mi se
sve dok je tako bicu mozda ovde .

Tek da ne bude prazno mozda nadjes neko koje ti odgovara
eto opet se setih ...povod ukleti grad -
pa i nije bas uklet
jJednom davno i ne tako davno rece mi neko
kupicu ti ceo forum -prestani da budes majka Tereza -
e cega ja necu ovde da se sve setim
mozda me i secanja nagone da budem ovde ....
Eto i pesmice koja se vrti ,vrti ,vrti kod mene .


Da imam pravo na jos jednu zelju
na onu koju zovu poslednju
po prvi put ja znao bih sta zelim
ja zeleo bih, zeleo bih nju

Da imam pravo na jos jedan poziv
na ispovest pred Bogom poslednju
ja znam i koga bih da zovem
ja pozvao bih, pozvao bih nju

Da joj kazem bila si mi sve
nisam znao tada, sada znam
kad prava ljubav jednom zakasni
druge nece doci nikada

Ref.
Dao bih joj srce svoje
neka ima srca dva
samo kada njoj je dobro
onda dobro sam i ja

Al` joj ne bih dao oci
isti tad bi bili mi
videla ni ona ne bi
kada ljubav zakasni

Da imam pravo na jos dan zivota
za jedan dan da skrojim sudbinu
ja znam sa sobom koga bih da vodim
ja poveo bih, poveo bih nju

Da imam pravo na jos jednu suzu
u nju da stavim ranu poslednju
ja znam za kime bih da zalim
u zadnju suzu stavio bih nju

Da joj kazem bila si mi sve
nisam znao tada, sada znam
kad prava ljubav jednom zakasni
druge nece doci nikada

U miru sam sa svojim secanjima.
Ponekad mi se cini kao da nisam ranije postojao, kao da je to bio neko drugi, neko cije sam telo, srce i um samo preuzeo.

Ovih dana osecam se kao da sam dosao odnekud.
Kao brodolomac koga je more izbacilo na ovu obalu, na ovo ostrvo ljudi.
Sve mi je novo, cudno, nepoznato.

I bica koje poznajem gledam kao da ih prvi put vidim, i zelim da znam ko su, iza svih tih maski koje oko svoje duse nose.

I uzasno sam radoznao.
Kao dete koje ponovo uci azbuku sveta.

Blago tebi ... ja se osecam kao da sam vec bila ovde,tamo svuda
i samo opet prolazim ...

Zar i ovome gradu da pijem kafu sama?

Cekam da se neko pojavi da procaskamo uz kaficu ali nema nikoga.

Još jedna utvara, isplivala iz dubina sna i zaborava, je došla...

Pricaju ljudi da si gresna bila
i mnogo si puta mene ostavila
a ja lazem, ne mogu da im kazem
volim je, ne mogu bez nje

Lazem sebe da mogu bez tebe
lazem ljude i sve oko sebe
lazem majku da bezbrizno spava
al uzalud sebe zavaravam

Pitaju ljudi skoro svakog dana
sta je bilo sreco sa nama
a ja lazem, ne mogu da im kazem
volim je, ne mogu bez nje



Evo kuca casti ko naleti neka se posluzi



Domaca atmosfera samo oduvajte prasinu a mozda i paucinu ...ukoliko malo duze stoji

Uvek sam htela da popijem kafu u potpunoj samoci. Tada misli polete na onu stranu gde stoji zid od tudjih reci.
Oduvacu prasinu sa stolice. A mozda i necu. Nek' ostane trag da je neko sedeo.

Uvek sam tu, nikada potpuno...

Italija...