Usamljena kula

Pred ljudima i snovima što se ustremiše kao zveri
na njene posrnule oči
pred mržnjom bez razloga
i uvredom bez povoda
nije izdržala
pred svetom koji od traženja ne vidi cilj
i zaboravlja reč da stvori
pred navalom neverovanja
pred sobom
nije izdržala
obris je ostao skamenjen u ogledalu pitanja
odgovor nikada
da li je voleti tebe privilegija
ili loša odluka
da li je odluka ili nametnuta forma srca
nije izdržala pred ćutanjima
koja su lomila njena očekivanja
kao led kad se pod nogama
kao poraz kad se pred očima
raspukne
i slomi
u promukli vrisak konačnog predavanja
sramoti
što samo ona
nije izdržala.


Marina Mihajlović Živković