Korak uprkos

Prisustvovala sam jednom času salse danas. Kao apsolutni početnik i nepoznavalac koraka, a ni istorije ovog plesa.
Jedino što znam to je da ga doneše Kubanci.

Dvoje su igrali neku figuru za koju sam čula da se zove "škorpion".


Konstanto posmatranje ponavljanja ove figure, njihovog uvijanja, ruku oko vrata i preko tela, najzad je u meni prizvalo sliku dvoje mladih, crnih ljudi, koji su lancima vezani i ne mogu drugačije igrati jer su sputani. Ali igraju. Vezani.

Kažu da je i kapojera, koja je takođe crnačkog porekla, nastala, opet, "zahvaljujući" vezanim šakama. Dok su crno roblje prevozili na novi kontinent, ritam u krvi im nije dao mira, i oni su počeli koristiti noge - za pokret, odbranu, ples...

Neverovatno kako priroda čovekova zaista ne mari za telo i njegovo nesavršenstvo. Ona je izašla, pa ma u kakvoj situaciji, iz ovog crnila. Mi, beli, danas uživamo u tom plesu, smatrajući da je lako odglumiti neke pokrete koji su, davno, možda značili trzaj ili udarac, a danas stilizovani u nežni dodir partnerovog ramena. Jedino što mi imamo slično sa ovim plesačima jeste osećanje ropstva, ukodirano, ali sa potpuno drugačijim ishodima: njihovo je dalo ples, naše deseteračku poeziju. U oba slučaja, umetnost.

Strange Fruit

Southern trees bear strange fruit,
Blood on the leaves and blood at the root,
Black bodies swinging in the southern breeze,
Strange fruit hanging from the poplar trees.

Pastoral scene of the gallant south,
The bulging eyes and the twisted mouth,
Scent of magnolias, sweet and fresh,
Then the sudden smell of burning flesh.

Here is fruit for the crows to pluck,
For the rain to gather, for the wind to suck,
For the sun to rot, for the trees to drop,
Here is a strange and bitter crop.

Lewis Allen

Čudno voće

Drveće na Jugu rađa čudno voće,
Krv je na lišću i na korenu.
Crna tela se njišu na južnom povetarcu.
Čudno voće visi sa topola.
Idilična slika otmenog Juga,
Iskolačene oči i iskrivljena usta.
Miris magnolija, sladak i svež
Iznenada kvari smrad izgorelog mesa.
Ovo voće je tu da ga vrane kljuju,
Da ga kiša ispira i vetar suši,
Da trune na suncu i padne sa drveta.
To vam je čudan i gorak plod.



Ova pesma nastala je 30-ih godina 20. veka u SAD-u. Inspirisana je jednom fotografijom zverstva učinjenim nad crnim ljudima, koji su bili povešani o drveće (konzervativni Jug nije povezivao pojam "ljudska prava" sa Crncima, koji su tada bili oslobođeni ropstva).
Gorak plod je najlepše otpevala jedna plava/crna dama - Bili Holidej.
Još jedan gorak korak u umetničko savršenstvo.