Hronika jedne duše

Tesko je shvatiti da ja nisam telo, vec da je telo moja situacija. Grubo receno, biti visok ili lep nije nesto sto covek jeste, vec situacija u kojoj je covek.

U trenutkuja imam slobodu, ali moja proslost je zauvek utvrdjena i moze se odrediti. U trenutku ja imam izbor, ali su u mojoj proslosti izbori vec doneti, i ja sam se ponasao na jedan nacin koji se da odrediti: kao neveran ili veran, kao zatvoren i miran ili otvoren i zivahan itd. Proslost je muzej mojih odluka i postupaka koje sam do sada doneo i ucinio. Ali proslost je takodje moja polazisna tacka u trenutku, jedna data cinjenica koju ne mogu promeniti, vec prema kojo se samo mogu odnositi.


Hans H. Grelan

.

.

.

.

Nikad samlji

Nikad samlji nego krajem jula
Kada je letu pedalj do zenita,
A hlorofilu aršin do rasula
U metastazi žutila i ruja,

Tamnije kada zelene su boje
U vrtovima, a strnjika suva,
Tamnija onda amplituda bruja
Vetra što obnoć u vremenu duva.

Nikad samlji nego krajem jula,
Kad sve je, misliš, na dohvatu: čula
Oštra ko nož još topao od točka

Brusača, ali bitno nedostaje:
Anđela koga slutiš nećeš sresti,
A vazduh trudan je od blagovesti.

Ivan V. Lalić

.

Ceo svet i zivot ne postoje bez nas. Da nas nema, da ovog trenutka izgubimo svest, nestanemo, sta bi uopste postojalo? Zar postoji nesto mimo nas?
Za promenu je potrebno promeniti tacku iz koje dozivljamo nesto. Samo to.

~ Predivne reci. Istovremeno i potpuno tacne i potpuno pogresne.

.

Odlicno. Jer kada znas tacku posmatranja, onda je na tebi da li ces i koliko dugo ostati u njoj.
Dubina je jedna od dimenzija. Dno jedna od granica. A polomljenost na milion delova samo jedan od nacina pokretanja energije. Kao sto je i dobrota, neznost, osecaj sopstvene vrednosti i znacaja samo jedan od nacina da budemo zavedeni.

Za kim zvona zvone, pitali ste? Ma, haj'te, molim vas, pa svako bolje izdanje Hemingvejevog romana daće vam odgovor.
Baš ne volim pripremljena pitanja.
Mene život, znate, uvek baca pred neka idiotska... Na primer: koliko je potrebno vremena samo da bi se prepoznao poraz, otrpeo, prevazišao i očvrsnuo dušu? To vam je trik pitanje, znate. Suma sumarum, nekih milion godina! I tako redom, sve jedno pitanje gluplje od drugog...

Međutim, što se tog prvog pitanja tiče, odgovor bi trebalo tražiti u čovečanstvu, ne? Zvona zvone za čovekom, tj. Čovekom?
Ne znam, nisam čitala tu glupost... Dovoljno sam depresivna što mi se slomio nokat...!
Pa ipak, svedok sam te zvonjave. Uvek, svuda, po ceo dan. Želela bih da ta zvona, konačno, jednom popucaju i prestanu sa svojom suštinom.
Gledali ste film Andrej Rubljov?
Čemu takav podsetnik, kad bi nam i Van Gog i Betoven zajedno pozavideli?

Ovih dana, ulice su mi sve sporije. Ne žuri im se da stignem gde sam pošla.

Popodneva su lenja, mačija. Zvuci šuškavi, uvijeni u šalove.

Trči mi se!
Dođe mi da se sjurim niz ovo naše malo brdo, da se zaletim ne mareći hoće li me kapija ili saplet zaustaviti.

naposletku i konačno, desilo se ono što je sve vreme i bilo izvesno.
u istom trenutku su sva dugmad poiskakala sa svojih mesta,
šavovi su se rašavili,
zakrpe se predale,
i prosula sam se potpuno iz svog kožnog kaputa.
upijena, ležim u zemlji,
posmatram svet "iz pogleda trava",
slušam iz kamena,
dodirujem korenje drveća,
i čekam.
znam,
znam da ću se sastaviti,
da je ovo jedna mala seoba,
jedna mala smrt,
preobražaj,
preokret,
presađivanje u drugu saksiju
ili kaput.
neudobno mi je,
rasplinuta sam i u neizvesnosti,
ali iz dubine ovog lista kojim mislim
svesna sam
da ću opet izrasti
i stati na svoja stopala.
ovo je jedan mali predah,
zasluženi odmor
pre nego što ojačam
da se zapitam
šta dalje.

Oslobađajuće je. Konačno nestane strah od pucanja i rašivanja. Sve dok se grčevito držimo za staro i pohabano, postoji i taj strah – šta će biti. Oslobađajuće je jer nema više straha. Samo osećaj jesam, postojim i shvatanje da je sve drugo laž, igra. Nestali su neki oblici, maske, uloge, odnosi. Nestao je sa tim i osećaj sebe i drugih. Da, ume jako da boli, pojavi se i nelagoda zbog nemanja jasnog oblika, zbog rasplinutosti. Ali iza tog bola je jasnoća, znanje da jesam. Postojanost, snaga. Uprokos, ili zbog.
Da, samo treba sačekati.