Kafedzinica kod Uuuplashenog Nosoroga

.

Trick or Treat!!

Ne bih ih ugrizao. Posmatrao samo. Preslatki su.

Tri gluva gospodina su putovala vozom u London.
Prvi rece: "Izvinite, kondukteru, koja je ovo stanica?"
"Vembli, gospodine", odgovori kondukter.
"Blagi Boze!", uzviknuo je drugi. "Ubedjen sam da je cetvrtak."
"I ja isto", slozi se cetvrti, "hajdemo u bar da popijemo po jednu."

Lepo je kad buku prave samo tvoje misli. Osluskujes, i ne moras nista reci. Malo domaceg soka od zove, mnogo lepe muzike, lutanje tihim ulicama i odmor u skrivenoj kafedzinici. Tako malo, a tako mnogo.

Udahnuti duboko i osetiti celim bicem kako nas sa udahom preplavljuje zivot i koliko izdah oslobadja.
Ne bezati. Odbaciti izgovore. Odabrati put srca, zakoraciti ka bicu.

Putnici, lutalice, stanovnici, slucajni prolaznici,
Svaki trenutak neka bude nov. Primecen. I vi celi u njemu.

Neka bude na hiljade zvezda, pronadjenih, sanjanih, dozivljenih. I neka iz dlana svaku poklonimo nekom, ne zadrzavajuci za sebe.
Neka tako stvaramo prostor za nova sazvezdja u nama.

Srecna Nova

Cudan je taj osecaj. Dodjes u grad, sam. Sednes na prasnjavu stolicu u praznoj kafani. Zaista volim te trenutke samoce. Mogu da ih ispunim potpuno, cudesni su. Ali se ponekad javi potreba da osetis prisustvo drugih. Pogled, usputnu rec. Prisustvo. Nemam pojma zasto. Ali znaci i samo to znanje da je jos neko tu.

@Lubinovich

Magija u recima. Sta ih cini toliko snaznim? Ili, otkud tako jak odjek?
Hvala ti za ovaj komadic lepote i smisla.
Hvala i za poklonjene zvezde – umeju da vinu u visine i zablistaju u oku. U pravu si, to je ono sto siri prostor za nova sazvezdja u nama, bez obzira sa koje strane dlana se nalazimo. Pokrene, promeni.
~~~~
Dar koji imas, ta sposobnost da emocije i znanje pretocis u reci, je predivan. Nemoj ga se nikad odreci. Znaci, istinski znaci svima onima koji ceznu za dubinama i visinama. Meni znaci.

I meni isto kao Justitii znaci veoma, mili.

1 - Zazmuri.
2 - Dopusti.
3 - Oseti.
4 - Dotakni.

Srecna Nova godina

Brian Crain - Rain
Brian Crain - Time Forgotten

Cini mi se da mi je najteze ono pod dva. Dopustiti. Mozda nemam dovoljno vere. Poverenja.
Voleo bih da izadjem iz tisine. Nedostaju mi moje reci, nisam ocekivao da ce napustanje biti tako bolno i za mene i za njih.

Voleo bih u novoj da uzivam u vasim, kao i do sad.

Ima nas jos kojima nedostaju.
Sve sto pocinje sa "voleo bih" ima moc da se ispuni. Cim dopustis.

Da, ima nas.

Da cujemo i poslusamo zvona koja unutar nas zvone i na budjenje zovu. Srecna Nova godina!