Emocionalna alhemija

"Izazivanje konflikta jeste luciferska vrlina u pravom smislu reci. Konflikt radja vatru afekata i emocija, i kao svaka vatra tako i ova ima i dva aspekta, naime aspekt izgaranja i aspekt stvaranja svetlosti. Emocija je s jedne strane alhemijska vatra, cija toplota sve iznosi na videlo i njena vrelina omnes superfluitates comburit - sagori sve nepotrebno i suvisno - s druge strane, emocija je onaj momenat gde celik pogadja kamen i izbija varnica: Emocija je naime glavni izvor sveg postajanja svesnim. Nema nikakvog preobrazaja tame u svetlost i intertnosti u pokret, bez emocije."

"Nista nije tako podesno da izazove svesnost i budnost kao konflikt sa samim sobom. Ne bi se moglo zamisliti apsolutno ni jedno drugo ni efikasnije sredstvo da se citavo covecanstvo probudi iz nedogovornog i neduznog stanja polusna prvobitnog stanja duha i prevede u stanje svesne odgovornosti."

Jung

...
Ko zna koliko ih je ostavilo trag! Uticalo, ugradilo sebe u nas. Dalo tu interakciju koja je bila potrebna, koja je toliko dragocena. I sve te emocije koje su se izmesale, svi ti licni kontakti, sva ta zbrka... sve je to dalo potrebnu alhemiju da se izgradimo. Da budemo vise u kontaktu sa dusom, emocijama, sobom! To je ta magija, vatra! Iracionalnost je tu bila neophodan sastojak, kao i sve te emocije. Bez toga ne bismo imali nista. Bez toga ne bismo imali te uvide, shvatanja. I zato se ne odricem svega toga.
...

"... energija besa je svima nama vrlo dobro poznata: agresivna fiksacija na jedan od nacina posmatranja stvari, neprijateljstvo i odbrambeni stav slican jezu. Besan covek je zatvoren za druge nacine gledanja, uvek spreman da nekom nesto zameri ili da se uvredi – ukratko napet. U ovom tibetanskom sistemu, bes se takodje povezuje sa ostrinom intelekta, koja dozivljava svoj procvat kako se energija agresije tansmutira u jednu slobodniju formu. Ona tada postaje jedna svesnost koja lako uocava i odrazava poput ogledala, fleksibilna i u stanju da stvari vidi iz vise perspektiva, da vrlo precizno vrednuje i da percipira sa kristalnom jasnocom."

"Uobicajeni bes je slican ledu: zamrznuto stanje uma, fiksiran stav neprijateljstva. Cista energija pre nego sto je bila zamrznuta u besu je slicna vodi. Kada emocija poput besa nastane u nasem umu, savetuje Tskonji Rinpoce "tada energiju koja se nalazi iza ljutnje ne treba da odbacujemo, vec samo pojmove i misli koje toj ljutnji daju novu energiju. Oni se mogu odbaciti, dok energija jos uvek ostaje. Tada se bes pretvara u ogledalu slicnu mudrost, jasnu preciznost."

Tara Benet-Goleman "Emocionalna alhemija"

"Potrebno je da prihvatimo svoja osecanja, ne zureci da ih gurnemo u stranu – da prozivimo osecaj tuge, na primer, ili da izrazimo svoj bol. Kada smo spremni, u pravom trenutku javice se mogucnost, prolaz ka vecoj slobodi. Ukoliko odlucimo da je iskoristimo na taj nacin, svesnost nam dopusta da budemo sa svojom patnjom, da se otvorimo za bolna iskustva sa onim spokojstvom i hrabrim srcem."

Tara Benet-Goleman "Emocionalna alhemija"

"Ako ne prihvatite svoju seksualnost, nikada necete biti u miru sa sobom, jer vasa seksualnost je jako duboka sila – iz nje ste rodjeni, svaka vasa celija pripada njoj, vasa energija je seksualna. Kad joj dozvolite, ista energija ce se pretvoriti u ljubav. Ista energija ce se dizati sve vise i vise i pretvorice se u molitvu. Kad je potisnuta – nema mogucnosti ni za meditaciju niti za molitvu, jer u sta ce se transformisati? Uvek cete biti u strahu."

Osho

Sve počinje od prihvatanja odgovornosti za sve ono što je deo našeg iskustva, prostora svesti. I tu nailazimo na prvu tačku spoticanja. Jer teško je prihvatiti da tuđe ludilo, tuđa grubost i glupost ima bilo kakve veze sa nama. I, da, racio je tu skroz logičan: ako neko ima problem da ukapira matematiku dok je ja sasvim lako kapiram, kakve veze njegova nemogućnost da na taj način razmišlja ima veze sa mnom. Ako neko puši, a meni smeta, svakako neću prihvatiti da sam ja odgovorna za njegovo pušenje. Ubice, lopovi, psihički bolesni, oni koji se bogate na račun drugih koristeći poziciju i moć koju nisu zaslužili… kakve veze imaju sa mojim karakterom, osećajem za druge, vrednostima? Dakle, prva tačka spoticanja je upravo ono na čemu ukazuju sva učenja – a to je odnos između mene i drugih, shvatanje identiteta i integriteta. Ko sam ja, i ko su drugi?

Više puta sam to istakla, ali moram da ponovim, jer predstavlja odličan način da se otpori intelekta prema novim idejama prevaziđu: Nije bitno šta je istina, šta je stvarnost. Nijedno učenje ne daje istinu, već put ka njoj. Nebitno je da li su ideje racionalne, logične, da li su konzistentne i u skladu sa konceptom i sistemom vrednosti koji već živimo; nebitno je da li su tačne – jedino što je bitno je da li imaju moć da nas promene i dovedu bliže onome čemu težimo.

Dakle, koja je vrednost (=moć) ideje „Volim. Oprosti. Hvala“ kao metode pročišćenja? I, šta stoji iza te ideje, šta ta ideja zapravo znači? Ko god je probao da izgovori „Volim te“ osobi koja ju je svojim ponašanjem izbacila iz takta i prema kojoj oseća baš veliko neprijateljstvo morao je primetiti koliko teško i lažno to zvuči. Da, zar nismo dovoljno obezvredili tu rečenicu do sada, pa je potrebno da je ponavljamo kao refren svima koji pokreću negativne reakcije u nama?
Ideja je mnogo dublja i zahteva da promislimo o njoj drugačije. „Volim te“ ne treba da bude upućeno osobi koja pokreće negativno u nama, jer će deo naše ličnosti neprestano ukazivati na laž i licemerstvo. Iza tog „Volim te“ krije se jako duboka ideja viđenja apsoluta u svemu, u sebi, u drugima. Dakle, ne volim tebe, tvoju ličnost, niti odobravam tvoje ponašanje koje me izluđuje; volim apsolut koji je u tebi i koji ti, sada, ne možeš osetiti. Volim to što u svima nama postoji put ka tom dubljem, čistijem i što je, zapravo, neverovatno interesantna i izazovna ta igra koja nas sve odvaja od toga. Volim apsolut u sebi, ideju apsoluta, istine, lepote, dobrote koja je u osnovi svih, tebe i mene. “Volim te” znači da volim ono što je iza pojavnog, iza onog što sada ispoljavamo. I oprosti što to često ne umem videti. I hvala ti, što me svojim ludilom, glupošću, grubošću ili načinom na koji mljackaš dok jedeš, podsećaš šta me sve odvaja od tog istog unutar mene.

I, da, to prilično menja značenje reči „Volim“, zar ne? Voljenje je stanje iz kog delujem, energija, vibracija. Nema veze sa tim da li odobravam tvoje ponašanje. Nema veze sa tobom, zapravo. Ima samo veze sa tim iz koje energije delujem prema tebi, prema sebi, svima.

I, zašto sam ja odgovorna za tuđe ludilo i neznanje? Za tuđu agresiju, zavist? I da li će zaista drugog da promeni moja energija voljenja koju emitujem? I tu dolazimo do ključnog dela. Neće moje voljenje nikog promeniti do mene. To je moja energija, moja vibracija, stanje iz kog delujem. Dakle, to utiče na mene, na ono što ja jesam i što doživljavam. Na moje iskustvo, moj prostor svesti. Moj cilj i ne treba da bude da promenim druge i svet,  jer onda opet moramo da se vratimo na početnu tačku spoticanja, a to je pitanje ko sam ja, a ko su drugi. Bavim se sobom i jedini prostor na kome radim je unutrašnji prostor, osećaj sebe.

Znači, nisam ja bukvalno odgovorna za tuđe delovanje i sve druge koji mi u životu smetaju i koji me povređuju. Odgovorna sam što su oni u prostoru moje svesti, što postoji link ka njima, emotivna reakcija, što nešto u meni odjekuje, što se vezuju programi, samskare, stare povređenosti, sećanja, iskustva koja nemaju nikakve veze sa onim što je ispred mene sada. Veze su problem, način na koji povezujemo i tumačimo. A kako se prekidaju te veze? Kako nestaju? Jednostavno, kroz svesno zaustavljanje bujice misli, emocija i racionalizacija jednim prostim „Volim Te“. I, da, zaista, Volim. Volim igru koja je toliko genijalna da je skoro nemoguće ukapirati pravila. Volim genijalnost iza ovog ludila koje je naš život. Volim apsolut koji postoji u svemu, istovremeno neispoljen i ispoljen.

Volim. Oprosti. Hvala. Da, i meni zvuči debilno. Ali je genijalno, zapravo. Jer zavisi šta je iza tih reči i kome ih upućujemo. Poenta je u energiji iz koje delujem, u vezama koje na taj način pravim i prekidam. Nije poenta u tome da sam altruista i da imam kvalitet voljenja, opraštanja, razumevanja i zahvalnosti i time superiorna u odnosu na sve bednike koje volim, kojima opraštam i kojima sam zahvalna. Ne, isti sam taj bednik, sa istim slabostima ličnosti, sa istim glupostima, grubostima, agresijom i lažnošću. Ali me voljenje, opraštanje i zahvalnost vode u višu vibraciju, u drugačiju energiju i to svesno koristim kao alat da se otarasim svega onoga što me odvaja od apsoluta u sebi i drugima. Od celovitosti.

Fenomenalan video. Ona ima zaista puno odličnih, ali ovaj je baš ono što mi je bilo potrebno da čujem sada.