Maska

Mislim da maske čovek ima zbog sebe, nikako zbog drugih. Teško je skinuti masku pred ogledalom i reći sebi "vidi, ovo si ti".
Kako vreme prolazi potrebno je sve više maski i jednom čarobnog dana, ono ogledalo više ne pokazuje nekog koga treba obmanjivati. Kakvo je to oslobođenje!
Svi se iznenade, a najviše čovek sam, otkrije da nije ni sličan osobi koju je varao pred ogledalom. Počinje period otkrivanja samog sebe, jer drugima smo dužni laž, nikako sebi.

I tako sam hodam okolo, moram priznati, većini ljudi sam se sviđala sa maskom, ali to nije više moj problem.

***

Poznao sam tvoje oci, po toplini sunca na koje strašno lice.
Kada bih mogao, napravio bi ih u nisku bisera i okacio sebi o vrat.
Isuviše sam sam, pred njima, pa se bojim da ce mi se od drhtanja iskidati biseri.
To što si mi dozvolila da te spoznam cini me hrabrim, da ti ponudim život ko na dlanu.
Ali se ipak bojim da se ne otkinu peteljke, mnogo je to što sam ti izneo o sebi.
Secam se, one noci, kad su cvetale višnje ali to je moje srce i deo tvog - boja višnjevog cveta.
Pocrveneli smo od stida i ti si mogla da citaš taj trenutak na mojoj levoj mišici.
Bol se istopio kao u ogledalu kome se odaju najdublje tajne.
To nije bila moja ljubav tako bliska kao život.
Od tolike žudnje pokušao sam da te izgubim da bi me jace bolelo.
A ti si svako jutro dolazila na izvor i nisam mogao da ti dozvolim da prenociš sama pod nebom.

Prostor sam i energija između dlanova.
Dodir stopala i podloge.
Suptilan i nežan osećaj daha u prostoru grudi, iza srca.
Prostor čela, blaga bela svetlost koja se vidi između obrva.

Ali takva, bezoblična, ne mogu se pokrenuti. Potrebno je da obučem neku iluziju, fantaziju, da se pokrene energija, određeni tok misli i emocija koje mi daju izvestan oblik, osećaj sebe, trajnost.

Ponesem čitavu zbirku različitih maski. Jer bosih nogu, praznih dlanova i pogleda koji je ka unutra, ne mogu pred druge. Plašim ih takva, uznemirim. Stavim masku koja ih umiruje, učini da ličim na ono što prepoznaju. Ponekad, igre radi, skinem masku. Od drugog zavisi koliko brzo je vratim.

Maske mi više nisu problem, ne doživljavam ih sobom. Problem je ovaj prvi sloj iluzija i fantazija koji me zarobi i da lažan osećaj onoga što jesam i jeste. Poverujem da su stvarne, pa ugledavši ponovo prazne dlanove doživim bol zbog gubitka. Ali i to je oblik, energija, pokret. Moram nekako ispuniti trajanje.