Kućica od snova, čipke, cveća i marmelade

(Sorry, ne dozvoljava da postavim sliku)

Moj mali svet u kome još uvek dunje na prozoru mirišu detinjstvom, rode spavaju na odzaku a laste pod strehom prave gnezdo.

Nepozvani gost u tvom svetu. I slika, dok ne pronadjes svoju.


Dunje...
Uzalud vam trud sviraci
Jesen stize dunjo moja

Зашто си дошао,
а ја те нисам звала.
Ја никада не зовем љубав,
она ми дође сама.

Незвани гост донесе
понекад више радости.
Зашто си дошао,
а ја те нисам звала.

И кад те не зовем,
на тебе ипак чекам.
Уђи, мени су увек
снови драги гости.

Жена је увек неког
жељна и сама.
И жена увек сања.
Уђи; рећи ће: сањари.
Уђи; рећи ће: луде.

А има их који ће рећи
да смо старинска деца
што намернику с пута
износе хлеб и со.

А све је ново у мени –
у ове дане снова
ја ништа немам
сем жеље да живот буде
долином топлине људске
пут њихов респлетени
којим долазиш и ти,
незвани гост.