Naslov: Ulica mojih koraka Sub Nov 05, 2011 7:24 pm
Kuda ides? - Lutam besciljno. - Koji je cilj tvog lutanja? - Ne znam.
(Put do srca, Osho)
Ester
Broj poruka : 20 Datum upisa : 31.10.2011
Naslov: Re: Ulica mojih koraka Ned Nov 06, 2011 10:04 pm
На улици
Кад светиљке сину и улице пођу у висину, у тами стојим ја. На свему што дође, мој осмех засија.
Нестану боли окови и лаж, од мог погледа зависи сва драж свега што прође.
Жене пролазе и облик губе, смеше се, па ми приђу да ме љубе, а ја им нову сенку дам.
И док тио замагли ноћ улице пуне сени, ја имам неба безграничну моћ, сви боли света скупе се у мени.
К'о цветићи бели са месеца рађају се по улици деца.
Од осмеха мог умире дан, и сваког кога погледам стиже моја судба срећа и сан.
Кад махнем руком нехотице нове звезде сину. Тад сјајан тужан цео град личи на моје лице.
Сви иду у небо да ме виде по улици звезда и сребра. Ја стојим распет сам на зиду, а Месец ми благо пробада ребра.
М.Црњански
Justitia
Broj poruka : 871 Datum upisa : 27.03.2011
Naslov: Re: Ulica mojih koraka Pon Nov 07, 2011 3:02 pm
Volela bih da me vrate u period kada sam bila mala i posmatrala tudje korake. U period dok sam verovala da svi oni znaju gde idu. Kako su samo izgledali ogromni i sugurni! Izgubila sam se prateci tudje korake. Sada imam samo svoje. I nemam pojma gde idem. Pratim korak i ritam muzike koju cujem. Prepadne me mrak i samoca na momente. Ali nemam drugi put.
Ester
Broj poruka : 20 Datum upisa : 31.10.2011
Naslov: Re: Ulica mojih koraka Pon Nov 07, 2011 8:22 pm
Osluškujem ritam svojih otežalih koraka po staroj kaldrmi. Nas dve, stare cure, nosimo svaka svoju priču, koje se dodirnu tek u nekoj ariji koraka i zvuka koji odjekne po njoj. Zvuk nem i dalek ostavlja mir za sobom.
Justitia
Broj poruka : 871 Datum upisa : 27.03.2011
Naslov: Re: Ulica mojih koraka Pet Nov 18, 2011 10:33 pm
"Ako ne znate kuda idete bilo koji put ce vas odvesti tamo."
Justitia
Broj poruka : 871 Datum upisa : 27.03.2011
Naslov: Re: Ulica mojih koraka Pon Nov 26, 2012 11:03 am
Odavno se nisam osecala kao danas. Kao da je odjednom isparila sva zivost, sigurnost i snaga koje su me pratile do sada. Odjednom osecaj da sam promasila put ponovo, da ne znam kuda idem i kako se tamo stize. Koji god korak da napravis, sam si u mracnoj ulici. Da li imamo izbor? Da li mozemo izbeci zamke?
Justitia
Broj poruka : 871 Datum upisa : 27.03.2011
Naslov: Re: Ulica mojih koraka Pon Apr 21, 2014 10:37 am
Razmišljam o krupnim i sitnim koracima. Kao da možemo izmeriti veličinu nekog koraka. Šta je problem izmeriti korak? Uzmeš metar i znaš razdaljinu od tačke A do tačke B, dužinu. Znaš koliko si daleko od mesta gde želiš biti i koliko je koraka još potrebno. Koliko je udaljen zagrljaj od tebe, dodir, osećaj pripadanja i voljenja? Zažmuri, dopusti, oseti, dotakni. Koliko je udaljen? Svetlosnim godinama ako si u osećaju povređenosti, u zidovima koje si izgradio oko sebe. Ili je tu, ostvaren, ako to dopustiš. Neko će se pobuniti zbog ove igre, sa argumentom stvarnosti i imaginacije. Neka bude tako. Taj neko neka čeka da dodir i zagrljaj budu stvarni. Neka kupuje osećaj voljenja i prihvatanja kroz dokaze ili njihovo odsustvo. Imaginacija nije suprotna delovanju, bar ne ako smo dobro ukorenjeni pre toga. Jer svako naše delovanje prethodno je kreirano, kroz ono što osećamo, mislimo i dopuštamo. Korak ima mnogo više dimenzija od onog što se metrom može izmeriti. I dubina koraka bila bi samo još jedna dimenzija, nepotpuna. Jer, sve je interakcija, sve je povezano i povlači sa sobom još more drugih koraka koji tada postaju mogući ili ostaju nedostižni, van naše stvarnosti. Neko će reći: Ali ja ne mogu ni da se maknem, nemam kud. Na koju god stranu da krenem zaglavim se. Napred i nazad, to je sve što mogu. I da, istina. Za tog nekog to je sve. Zidovi su previše jaki, previše je jaka potreba za zidovima. Neko drugi će reći: Potrebno je da se krećem polako, oprezno. Korak po korak. Jer sve je proces, sve treba vreme. Ok, neka bude tako. Kome je vreme potrebno neka se kreće u ritmu svoje spremnosti za dalje. A za one kojima je dosta zaglavljenosti i vremena koje treba da prođe da se osetimo spremnim, postoji način. Kao korak koji napravimo iznad provalije, koji znači pad kome se više ne možemo odupreti neka bude i onaj koji vodi gore, ka težnji, ostvarenju. Doživeti sebe ostvarenog, osetiti to. I prepustiti se onome što nas tamo vodi.
lubinovich Admin
Broj poruka : 283 Datum upisa : 28.03.2007
Naslov: Re: Ulica mojih koraka Čet Jan 21, 2016 12:14 am
Dok studen zateze strune mog tela i hodam kao lutak niz praznu ulicu a nebo je bez zvezda, cita mi se ono carobno Hajdegerovo Zasto je uopste bice a ne radije nista? Divne praznine i odsustva zvuka. I da ne postojim, svirale bi harfe. Negde je sopstveni prezir jer promasio sam vecnost kao srebrena strela srce vukodlaka. Gde bih mogao otici i biti ribar? Baraka od pruca, camac od drveta i mreze na vetru. Seda ce mi biti kosa, lice puno bora, zuljevite ruke i sjajne oci.
Justitia
Broj poruka : 871 Datum upisa : 27.03.2011
Naslov: Re: Ulica mojih koraka Čet Jan 21, 2016 1:57 pm
Ne postoji zvuk harfe bez onoga koji ga doživljava, koji ga je svestan. Zato je biće, a ne radije ništa.