Karlos Ruis Safon - Senka vetra

Uvod u sadržaj knjige
Barselona 1945: grad polako zaceljuje svoje rane iz rata, a Danijel, sin trgovca antikvarnim knjigama, koji tuguje zbog gubitka majke, nalazi utehu u misterioznoj knjizi Senka vetra, koju je napisao izvesni Hulijan Karaš. Ali kada je krenuo da pronađe druge naslove istog autora, on dolazi do šokantnog otkrića: neko sistematski uništava svaki primerak svake knjige koju je Karaš napisao! Zapravo, Danijel možda poseduje poslednji primerak Karašovih knjiga. Uskoro, njegova prividno bezazlena potraga otvara vrata jedne od najmračnijih tajni Barselone – epske priče o ubistvu, ludilu i ukletoj ljubavi.

Napomena: Opis je preuzet sa sajta izdavača

O značaju i snazi knjige
“Ovo mesto je tajna, Danijele, svetilište. Svaka knjiga, svaki svezak koji vidiš, ima dušu. Dušu onoga ko ju je napisao, i dušu onih koji su je pročitali i živeli i sanjali sa njom. Svaki put kada neka knjiga promeni vlasnika, svaki put kada neko klizi pogledom po njenim stranicama, njen duh raste i jača….”

O snazi ljubavi
366. strana
“... Znam samo da su one dve nedelje koje sam provela s Hulijanom bile jedini trenutak mog života u kom sam se konačno osetila kao ja sama, u kom sam shvatila sa onom apsurdnomn jasnošću neobjašnjivih stvari da nikada neću moći da volim drugog muškarca kako sam volela Hulijana, makar provela ostatak svog života pokušavajući.”

277. strana
“I sačuvaj svoje snove - reče Mikel. -Nikad ne znaš kad će ti zatrebati.”

290. strana
“Budale pričaju; kukavice ćute; mudri slušaju.”

“... Tri glave razmišljaju bolje od dve, posebno ako je treća moja.” 292

Ima gorih zatvora nego sto su reci

349. strana
“Buncala je, ali mislim da se odnosilo na tebe. U nekom trenutku je rekla da ima gorih zatvora nego što su reči. Zatim, pre nego što je umrla, zamolila me da ti kažem da je pustiš da ode.

Pogledah ga s nerzumevanjem.
- Da pustim da ide koga?
- Neku tamo Peneolope. Pomislio sam da je mora biti tvoja devojka….

- Ima gorih zatvora nego što su reči - promrmljah.”

352. strana
“... Jednom mi prilikom reče da joj je žao što je bila razočarenje za mene. Pitao sam je odakle joj takva besmislena idea. ‘Iz vaših očiju, oče, iz vaših očiju’, rekla je. Ni jedan jedini put nije mi palo na pamet da sam ja možda bio još veće razočarenje za nju. Katkad verujemo da su osobe sedmice na lutriji: da postoje da bi ostvarile naše besmislene iluzije.”

Postoje i dobra razočarenja
387. strana
“- Razočarao si me, Mikele. Verovao sam da su te vreme nevolja učinili mudrijim.
- Ima razočarenja koje služi na čast onom ko ih pobuđuje.”

412. strana
“Potražila sam upaljač na podu i ponovo ga upalila. Hulijan je posmatrao prazninu, nesvestan plavo plamena. Uzeh mu lice u ruke i naterah ga da me pogleda. Srela sam se sa beživotnim očima, obuzetim besom i gubitkom. Osetila sam kako se otrov mržnje širi polako njegovim venama i moglasam da pročitam njegove mislie. Mrzeo me je jer sam ga obmanula. Mrzeo je Mikela jer je želeo da mu podari jedan život koji ga je boleo kao otovrena rana. Ali je više od svega mrzeo čovka koji je prouzrokovao toliku nesreću, ostavio taj trag smrti i jada: samog sebe. Mrzeo je one odvratne knjige kojima je posvetio svoj život, a za koje niko nije mario. Mrzeo je život predan prevari i lažio. Mrzeo je svaki ukradeni sekund i svaki dah.”

Zašto žene žive duže...
419. strana
“- Sad je jasno šta nas povezuje, znate? Sećanje. Čovek napravi mnogo grešaka u životu, gospođice, a primeti tek kad ostari. Recite mi, vi verujete u Boga?
Pozdravila sam se s njim uz obećanje da ću obavestiti Sofi i njega ako budem imala vesti o Hulijanu.
- Njegovu majku ništa ne bi usrećilo više nego da sazna nešto o njemu. Vi, žene, slušate više srce, a manje gluposti - zaključio je šeširdžija sa tugom. - Zato živite duže.”

433. strana
“Hulijan je jednom napisao da su slučajnosti ožiljci sudbine. Nema slučajnosti, Danijele. Mi smo marionete naše podsvesti.”

439. strana
“Od svega što je napisao, ono što mi je uvek bilo najbliže je da dok nas se sećaju, živimo. Kao što mi se toliko puta desilo s Hulijanom, godinama pre nego što ću ga sresti, osećam da te poznajem, i da, ako nekom mogu da verujem, onda si to ti. Sećaj me se, Danijele, makar u kakvom ćošku i krišom. Nemoj me pustiti da odem.”

“Bila je obučena u slonovaču i donosila svet u pogledu. Skoro se i ne sećam sveštenikovih reči, ni obasjanih nadom lica gostiju koji su ispunjavali crkvu tog martovskog jutra. Samo pamtim dodir njenih usana i, napola otvorivši oči, tajnog zaveta koji mi je ostao na koži, i kog ću se sećati svakog dana svog života.”

480 strana
“Tog dana, kad sam se vratio u knjižaru nakon posete staroj vili Aldajinih, zatekao sam u sandučetu paket s pečatom Pariza. U njemu je bila knjiga naslovljena Anđeo magle, roman nekog Borisa Lorana. Pustio sam da proleću stranice knjige, i zaustavio pogled na slučajno izabranoj rečenici. Znao sam isto trena ko ju je napisao, i nisam se iznenadio kada sam se vratio na prvu strani u našao, ispisanu plavim tragom onog pera koje sam toliko obožavao kao dečak, sledeću posvetu:

Za mog prijatelja Danijela, koji mi je vratio glas i pero.
I za Beatris, koja nam je obojici vratila život.”

481. strana
“Mlad čovek, već prošaran s nekoliko sedih, ide ulicama Barselone zarobljene pod nebom od pepela i nekim suncem odpare koje se prolivalo po ulici Rambla de Santa Moniki u grinaldi tečnog bakra.
Vodi za ruku dečaka od nekih deset godina, pogleda opijenog tajnom zbog obećanja koje mnu je otac dao u zoru, obećanje Groblja zaboravljenih knjiga.
- Hulijane, ono što ćeš danas videti ne smeš nikom da ispričaš. Nikom.
- Čak ni mami? - zapita dečak poluglasno.
Njego otac uzdahnu, zaklanjajućiu se onim tužnim osmehom koji ga je progonio kao kakva senka kroz život.
- Naravno da smeš - odgovori. - Pred njom nemamo tajni. Njoj smeš da ispričaš sve.
Uskoro, figure od pare, otac i sin se gube u svetini Ramble, njihovi koraci zauvek izgubljeni u senci vetra.”

Kako ti se čine izvodi iz ove knjige?
Koju knjigu bi ti preporučio/la? I zašto? Hajde, razmrdaj prste i javi nam svoje mišljenje...