Ja nisam sa ovog sveta,pripadam rasi sanjara

Sanjarenje je način da se pobegne od stvarnosti . To je takođe način na koji se naš mozak odmara od posla .Način da oživite svoju maštu i fantazije, da ste neko drugi , negde drugde . Svi mi sanjarimo. To je proces koji počinje u djetinjstvu, oko treće godine. Kako starimo,činimo to ređe. Postoji mišljenje da inteligentni ljudi sanjaju češće, jer oni imaju više informacija u mozgu koje uključuju u taj proces(ja lično sanjam cele noći razne snove,a sanjarim dosta dobro,mora da sam strašno inteligentna!)
Obično sanjarimo kad nam je dosadno ili kada radimo nešto automatski, nešto što ne okupira našu pažnju. Naučnici kažu da postoji pravilan interval od 90 do 100 minuta u kom naš mozak uzima pauzu i odluta u oblake.
Ako počnete sanjariti više nego što živite svoj život, ako pokušavate da pobegnete na taj način od nekog problema koji koji imate, kao što je recimo nedostatak novca, nedostatak prijatelja , nedostatak posla , nedostatak samopouzdanja ... ako izgubite interes za posao, ako više ne možete da se usresredite ni na šta jer sanjate,onda ste na dobrom putu da postanete profesionalni sanjar.
Realno,u Srbiji imate sve predispozicije za ovu profesiju!Nit' para,nit' posla,apsurdnosti i gluposti na pretek.Želja za besktvom nije nikome strana!
Ovakvo ponašanje zove se maladaptivno sanjarenje.

Maladaptivno sanjarenje obično počinje nekim okidačem, kao što je muzika, film, knjiga ... Nešto što dovodi mozak u alfa stanje .(Kreneš negde,staviš slušalice,pustiš muziku i već si u spotu. Pojma nemaš kad si stigao do cilja ni kako.)
Često je praćeno ponavljanjem nekih pokreta kao što je lupkanje,kuckanje,okretanje nečega... u suštini ritmički pokreti.
Ljudi koji maladaptivno sanjare obično pobegnu u samoću, da imaju nesmetan san. Oni znaju razliku između sanjarenja i stvarnosti . Ponekad ti njihovi snovi imaju ceo scenario, kao film u nečijoj glavi s likovima i mestima događaja .Oni mogu često da plaču, ili da se smeju ili da prave grimase dok sanjare . Osobe s ovim problemom sanjare često i prečesto,ponekad ceo dan u krevetu . Dešava se da zanemare svoje dužnosti,svoj društveni život,a u ekstremnim slučajevima potisnu i potrebe za hranom i higijenske navike. Što je zapravo profil jednog zavisnika.
Maladaptivno sanjarenje je u stvari zavisnost od sanjarenja .
Prvi korak je,kao kod svih oblika zavisnosti,priznati da problem postoji i pronaći šta ga uzrokuje - drugim rečima,naći okidač. Izbegavanjem okidača,aktiviranjem i zapošljavanjem uma nekim aktivnostima,poslom ili hobijem, može se pobeći nazad stvaran život.Dobar tretman je svakako i druženje sa prijateljima i povratak društvu.
poslednje vreme je sve popularnije teorija ili zakon privlačnosti, koja se bazira na pozitivnom razmišljanju. I ne samo razmišljanju - vizualizacija i imaginacija događaja koje želite da ostvarite veoma je bitan deo ovog zakona. Prema ovom zakonu, na taj način možete dobiti sve što želite.Na kraju krajeva, svaki projekat, svaki uspeh,svaki izum ... nastali su upravo sanjarenjem o njima . Kada sanjarimo , mi smo otvoreni za nove ideje.To je način da popričamo sami sa sobom. Još ako se i razumemo...
Dakle, budite oprezni sa onim što želite i mislite pozitivno.
Ako sanjarite, pokušajte sebe da vidite kao bolju osobu, pokušajte da vidite i osetite vaš uspeh, vašu sreću i uzbuđenje .
No, ne zaboravite da poradite na ostvarenju svojih snova .To je provereno najbolji način da postanete profesionalni sanjar-u pravom smislu te reči!

Zažmuri.
Izvan tebe nema ničeg tako lepog, kao u tebi.
Samo zažmuri i želi…
Sve ostalo je moja želja da ti ispunim želju…
Nauči da želiš tako da ti se čini
da neću umeti da ispunim željeno,
pa da se iznenadiš kad shvatiš
da moraš želeti više da bi me sustigla…
Ponekad proviri, da proveriš jesam li stvaran,
nasmeši se, što si šašava, pa si posumnjala.
Zažmuri. Nije mi mesto pod tvojim kapcima,
već na tvojoj koži, jer je pod njom postalo tesno.
Zažmuri. Ja sam tu da osetim šta vidiš dok žmuriš,
da prepišem iz tebe i zapišem po tebi stihove iz sebe,
inspirisane mojom željom da ti želju ispunim.
Lepa si, al’ lepša si kada želiš
da budemo lepi, pa se pore otvore,
da kroz moje iz tvojih, u tvoje kroz moje
prođe ovaj trenutak večnosti,
podešen da kasni jedan svetlosni bljesak,
taman toliko, koliko je potrebno
da progledaš dok žmuriš.

Zabluda ili glupost? Jos uvek nisam otkrila premda se savest neprestano saplece o trag koji zulja, golica, bolucka i prozima svaki kutak misli. Da li je zabluda posledica umisljenosti ili je glupost rezultat zablude? Necu trag koji me navodi na kajanje. Pogresila sam ali...zar mora ovoliko da boli?