Ne zelim vise

Neke ptice, iako pogodjene, i dalje nastavljaju da lete kao da kobne ozlede nije ni bilo; i samo odjednom, u potpunoj tisini, padaju dole. Ne umem od tad pogoditi ni jednu pticu, zbog toga; bozanski, precizan strelac ne moze vise uzeti strelivo u ruke. U bezglasnom letu posle pogotka, u poslednjem slomu krila na modrom, u strelovitom padu, kao da sam ugledao zivo srce svoje, kao da sam tim poslednjim metkom ustrelio samog sebe. Ne zelim vise prekinuti nebo u necijem letu.

Jednom, nehajno, pogodio sam dlanom svica u letu, prisao mi je sa svojom svetloscu oku isuvise blizu, i udario sam ga; zabolelo me je dok je oboren umiruci jos uvek svetleo u travi, dole. Ne mogu podignuti ruku ni na kog; ne zelim vise dlanom ostaviti tamu bez potpunog svetla.

Jednom, sudbinom, zavoleo sam zenu slicnu toj ptici koju sam smrtno ozledio u letu, slicnu tom svitcu cije sam svetlo ugasio dlanom. Jednom, sanjala me je kako je lovim u tamnim kisama svetla i hvatam posve izgubljenu u belini jedne kapi. U snu, stavio sam joj dlanove na bokove, usnama dotakao rame i vrat; u snu, zadrzao je da ne pada dole zajedno sa kisom. Smrtan, postao sam jedan san jedne boginje, jednom.

Ne, ne zelim vise lovitii nikog, necu zavoleti, ne zelim ustreliti srca ljubavi, ne jedina svetla ovom razorenom svetu.