Dvoje

Mozda trazeci reci za tebe, reci svog srca, mogu prevariti bol lazuci sebe da si tu, pored mene; i da pricam s tobom onako kako sam uvek zeleo - lezeci jedno pored drugog u dugoj dubokoj noci, smrtni, lomljivi i lepi, gledajuci se u oci kao dva ponovo pronadjena dela jedne davno rasecene duse.

Vukovi imaju svoje ptice. Jedino njih.
U potpunoj razorenosti jutra, lisen sam sustine. U ono lepo i veliko u nama gledao sam jedino ja; i evo me u neprirodnoj samoci zbog vida. Odbijam svetlost da svane, zudeci da se produzi tama i suoci me sa nuznoscu besmila.

I carobno, doletela je na ogradu terase i gledala me unutra kroz prozor perjana krilata dusa. Neobicna ptica, nesaznajnih boja a jasno crvenkaste boje vrata. I utisavao se u meni bol, postepeno, ostavljajuci na dnu talog ironicne gorcine koji je na usnama sve vise imao ukus lepog.