Tragovi u srcu, ako ga jos ima i zivo je

To je zlatna strela u srcu. Niko je ne vidi u tebi, no, njen je ubod u nacinu kako hodas i kako posmatras, u tvojim recima i tvojoj cutnji, ponekad u osmehu koji izbije iz tebe kao blistav odsjaj pokosenog jutra.

I kako vrh ulazi u srce, ti neprimetno i za sve oko tebe neosetno lagano nestajes, jos dah jedan ili dva i otkinuces se od svega i utonuti u svirep san.

I dugo, veoma dugo ne budis se i ne hodas suncanim stazama.

Bujica nosi list kestena i kad se opire.Izgubi najlepše boje proleća ili ostane neokrnjen ali dopliva tamo gde mu je sudjeno..
Možda se reka uskomeša?
Možda izgubi pravac!
Šta ako kiše do bezumlja poplave njena korita?
Možda se nikada ne nadjemo na istoj obali vremena..
Ali na onom svetom mestu, gde voda ljubi nebo, za sobom ostavljam sebe..sebe sa tvojim tragom..